Na brodu „Cepelin” promovisan novi roman Đorđa Pisareva „U kuhinji sa Zevsom”

A jedan od njih je traganje za odgovorima kroz junake iz svetske literature. Pri tome nas Pisarev u ovom romanu suočava sa amalgamom nekih knjiga koje smo voleli i koje su nam otkrivale velike tajne života. I sklapa knjigu koja, na način “Malog princa” i “Alise u zemlji čuda“, ali drugačijim stilom pisanja i shvatanja književnosti, takođe postavlja pitanje da li je i kako moguće živeti punim, valjanim, ostvarenim, smislenim, ispunjenim životom...”

Tako je pisac i književni kritičar Franja Petrinović zaokružio svoje slovo o novom romanu jednog od najznačajnijih predstavnika savremene srpske proze, dodavši i da Pisarev otvara ne samo pitanje šta je nužno učiniti da bi život bio smislen, nego i kako zaista biti dobar kuvar, i to ne „čif” u vrhunskim restoranima, nego dobar porodični kuvar, koji će pre svega zadovoljiti osobe do kojih mu je stalo i za koje to kuvanje ima smisla...

„Na kraju, Pisarev pokreće i temu šta je potrebno da bi se napisala dobra knjiga, dobra priča. Da li je dovoljno biti savršeni zanatlija, vladati književnim tehnikama, ili se ipak moraju i poznavati sve mogućnosti života da bi se sklopilo savršeno delo”, rekao je Petrinović na promociji održanoj preksinoć na brodu „Cepelin” u okviru novosadskog književnog festivala „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)”.

Za Nenada Šaponju, prvog čoveka izdavačke kuće „Agora”, koja je objavila „U kuhinji sa Zevsom”, ovaj roman nudi neobičan, drugačiji prozni pogled na svet, ali ostaje na tragu koncentričnih krugova kojima Pisarev piše „baveći se svojim opsesivnim literarnim temama”.

„Plivajući na talasu stvarnosti, Pisarev predočava i svoj književni ukus, od Tolkina i Foknera do Bulgakova i Tomasa Mana. Istovremeno, u romanu “U kuhinji sa Zevsom“ se osećaju i miris i ukus Novog Sada, jer kada biste krenuli po poglavljima i receptima koje nudi u knjizi, saznali biste i kako se u ovom gradu živi i jede”, naveo je Šaponja.

Sam Đorđe Pisarev otkrio je da se, dok piše, drži Borhesovih reči prema kojima čitav univerzum mora biti otelotvoren u nekakvom Alefu:

„Za mene bi svaka knjiga trebalo da bude pokušaj kreiranja upravo takvog mini univerzuma. Međutim, nikada nisam smatrao da je dovoljno prepisivati život. I onaj ko se nada da će na stranicama mojih knjiga otkriti i razrešenje misterije univerzuma, smisla života i slično – bojim se da će se razočarati. Neće kod mene naći ni “Rat i mir“, ni “Prohujalo s vihorom“, ni “Seobe“ a ni “Deobe“. Ne pišem kao Tolstoj, a kamoli kao Dostojevski. Govorim o glupostima, predrasudama, govorim i o lepoti, tugi, ali ne prevelikim rečima... Jednostavno, samo pokušavam da se bavim malim stvarima, malim oblicima života i da preko njih stignem do nečeg zajedničkog, da čitalac oseti nešto što sam i sam osetio”.

Tekst i foto: M. Stajić