LETOPIS MATICE SRPSKE: Zašto čitati Desanku Maksimović

Rubrika „Eseji” donosi tekst Jovana Delića o knjizi „Preko granice“ Miladina Ćulafića, a Duško Pevulja analizira priče sa seoskom tematikom i glasovite alegorično-satirične pripovetke Radoja Domanovića. Objavljen je i odlomak iz knjige „Etka surovosti” španskog pisca Hose Overhera i tekst „Unizam u slikarstvu” vodećeg teoretičara i umetnika međuratne poljske likovne avangarde Vladislava Stšeminjskog. U rubrici „Svedočanstva” objavljen je izbor iz pisama Miodraga Bulatovića koja je priredio Radovan Popović.

O tome zašto čitati Desanku Maksimović piše Ivan Negrišorac. Pitanje istaknuto u naslovu ovoga teksta deluje naglašeno paradoksalno, navodi autor, jer čemu takvo zapitkivanje o pesnikinji koja po svim parametrima srpske književnosti predstavlja osnovni etalon i samo oličenje čitanog, željenog i voljenog pesnika? Ako je neko od srpskih pesnika istinski u srcima širokog kruga svojih čitalaca, onda je to pre svih Desanka Maksimović (1898–1993). Po rečima Negrišorca, Desanka Maksimović nam je, ukupnim svojim pesničkim delom, pomogla da jasnije iskažemo stav razloga zbog kojeg tu pesnikinju, a i pesništvo uopšte treba čitati. Taj stav glasi: pesništvo treba čitati jer je ono tihi glas samog čovekovog opstanka. Po njemu, pesništvo spasava čoveka i ono definiše meru ljudskosti i dostojanstva sveta u kojem živimo. Naravno, tako značajnu misiju ne mogu da obave makar kakvi pesnici: to mogu samo oni najbolji, oni koji samu čovekovu egzistenciju sublimišu u nukleus pesničke reči. To mogu samo pesnici kakva je Desanka Maksimović. Rubrika „Povodi” posvećena je Dobrici Ćosiću (1921- 2014) povodom stogodišnjice rođenja ovog književnika. O nacionalnom osvešćivanju Dobrice Ćosića u Jugoslaviji piše Zoran Avramović. Tanja Kojić bavila se ženskim likovima u romanu „Koreni“ Dobrice Ćosića i opštim predstavama o ženi koje se u njihovoj sudbini oblikuju. Ovakvim pristupom ukazala je na moguće tumačenje ovog romana ne samo sa stanovišta dominantne, u osnovi „muške” priče, koja se zasniva na karakterizaciji i sudbini muških likova nego i sa stanovišta ženske (ne)ravnopravnosti u seoskoj patrijarhalnoj sredini. Prikazani su i složeni vidovi karakterizacije ženskih likova u Ćosićevom romanu, kao bitan deo njegove tematske i formalne modernosti.

Stalna rubrika „Kritika” prati aktuelnu književnu produkciju, a u ovom broju tekstove potpisuju: Milivoj Nenin, Žarko Milenković, Violeta Mitrović, Jovana Todorović, Nina Stokić i Marijana Jelisavčić. U rubrici „Iz sveta” Predrag Šaponja piše o aktuelnim dešavanjima na svetskoj književnoj i kulturnoj sceni. Časopis je dostupan i u elektronskoj formi i može se preuzeti sa sajta Matice srpske.

        N. Popov