Iščekujući sintetičke ljubavnike: Roboti- naučna fantastika koja je počela
U svetu XXI veka čini se da ništa nije nemoguće. Javnost je navikla na bizarnosti koje su pre samo par godina bila nezamislive; ako se i pojavi nešto što će zgranuti na senzacije oguglale mase onda to, zaista, mora da je u pitanju vrlo radikalna i intrigantna stvar. I, ma kako to neverovatno izgledalo, čini se da je jedna takva medijska bomba eksplodirala a da se njeni odjeci i dalje osećaju kroz sve medije, od onih pisanih do elektronskih.
Reč je o knjizi Davida Levija pod naslovom “Ljubav i seks sa robotima: evolucija odnosa čovek-robot”. Od kako je izašla iz štampe knjiga ne prestaje da intrigira, a brojni stručnjaci i laici smatraju se prozvanima da se o njoj izjasne. O čemu se, zapravo, radi?
David Levi je stručnjak za veštačku inteligenciju koji svoje poznavanje materije nadograđuje predviđanjima o mogućem razvoju ovog vrlo problematičnog naučnog polja. Jer, s jedne strane stoje neslućene mogućnosti razvoja ljudske civilizacije, dok je sa druge prisutan strah od frankenštajnovskog sindroma, odnosno strah da se ljudima, koji se igraju Boga, njihovo stvorenje ne otrgne i počne da hara svetom sveteći se svojim tvorcima. Prethodna Levijeva knjiga “Neograničeni roboti: život u virtuelnom dobu” uzvitlala je prašinu projekcijama ulaska robota, u vrlo bliskoj budućnosti, u sve pore čovekove svakodnevice, a po kojima će ljudi, u svojoj vlasti nad sopstvenom sudbinom, vrlo brzo biti ugroženi od sveprisutnih, pouzdanih intelektualno i manuelno nadmoćnijih robota.
Među mogućim ulogama koje će roboti zauzeti Levi je predvideo i onu ljubavnika/ljubavnice. U svojoj knjizi “Ljubav i seks sa robotima” razvio je i dopunio ova svoja razmišljanja. Osnovne ideje knjige mogu se izraziti u jednoj rečenici: ljudi će voditi ljubav sa robotima već 2050. godine! Biće to super seks za svakoga, dostupan 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Naravno, tadašnja tehnologija će moći da stvori robote čiji će spoljni izgled biti vrlo ljudski i vrlo primamljiv: koža će biti baršunasta, obline gipke a ponašanje će se prilagoditi potrebama vlasnika. Ovi roboti biće emotivno bogatiji od prosečnog muškarca (autor misli na Amerikance) i moći će da zadovolje sve ili gotovo sve želje i fantazije muškaraca koji nisu spososbni ili nemaju želju da se bore sa složenim i nepredvidivim ženskim emocijama; muškarci će, u ovakvoj vezi, biti i ostati gospodari sopstvenog tela i potreba. Žene će, pak, u robotu dobiti idealno lepog i veštog ljubavnika. No, put do seks-robota neće biti nagao jer već sada se mogu videti njihovi koreni u sve većoj prodaji seksualnih pomagala koja se ne koriste samo svojeručno već imaju i neke samostalne-programirane funkcije.
U izdanju Niškog kulturnog centra, u okviru biblioteke „Vertikala“ koju uređuje Zoran Ćirić, objavljena je knjiga eseja “Tri oka u glavi” jednog od najznačajnijih domaćih kritičara i hroničara fantastike, Ilije Bakića. Reč je o knjizi ogleda i analitičko-sintetičkih tekstova o naučnoj fantastici nastalih u periodu od gotovo tri decenije i prvobitno objavljivanih u novosadskom dnevnom listu “Dnevnik”, magazinu “Nedeljni dnevnik”, časopisima “Eterna” i “Znak Sagite”.
Knjiga se može čitati kao analiza pojedinih segmenata identiteta -ikonografije žanra, ali i kao neformalna/fraktalna istorija fantastičkih žanrova, koja će svakako biti zanimljiva ambicioznijim čitaocima, odnosno, proučavaocima fantastika u literaturi, filmu i stripu.
„Pred znatiželjnim čitaocima rasprostiru se tekstovi nastajali u periodu od tri decenije pisani sa namerom da se načini horizontalni i vertikalni presek kroz određene žanrovske teme i dotadašnju, dostupnu ostavštinu, odnosno pisani kao pokušaj da se ukaže na pojedina dela koja donose novosti i osveženja u žanrovski korpus - zapisao je u uvodu izdanja Ilija Bakić.
Kako istorija uči, još su u antičkom svetu stvoreni mitovi o veštačkim ženama, a ljubitelji naučne fantastike lako će se setiti da su se, decenijama unazad, susretali sa pričama u kojima ljudi nalaze seksualne partnere među robotima (bilo da su oni muškarci ili žene). Isak Asimov, dobri doktor za robote, koji je od robota-nasilnika koji su harali palp izdanjima sve do polovine XX veka, stvorio mašine koje se pokoravaju zakonima robotike i ne mogu da ugroze ljudska bića, nije se bavio seksualnom upotrebom robota, ali autori nastavljači njegovim smerom stigli su i do ove teme.
Široj publici svakako su najpoznatiji slučajevi vesele svemirske strip-putnice Barbarele koja je volela da se ljubaka i sa zgodnim robotima, veštačkog uma Proteusa IV koji, u filmu “Divlje seme” (1977, po romanu Dina Kunca), oplođuje ženu kako bi ušao u ljudski svet; u romanu i filmu “Svet Divljeg zapada” Majkla Krajtona (1973), u zabavnom parku budućnosti postoje i roboti-prostitutke; i u Spilbergovom filmu “Al” (2001) srećemo robota-ljubavnika, a primer izazovnih robotki svakako je i onaj u TV seriji “Galaktika”. Seks sa robotima, dakle, nije nepoznat u naučnoj fantastici ali je, barem do sada, smatran za daleku budućnost. David Levi, pak, kaže da će se tako nešto desiti vrlo, vrlo brzo. Kakve će biti posledice ulaska seksualnih robota u običan život veliko je pitanje, a knjiga je otvorila samo neke od dilema.
Levi argumentovano objašnjava da je čovekova seksualnost vrlo specifična ali i da je rastegljiva; plastične lutke sa kojima muškarci vode ljubav ili razna druga seksualna pomagala koja koriste žene dokazuju da u seksu mnogo toga ne treba uzimati zdravo za gotovo. Roboti će, zaključuje Levi, svakako biti interesantniji od lutaka.
Seks sa robotima, smatra on, biće vrlo pogodan neatraktivnim i povučenim ljudima koji imaju probleme sa nalaženjem partnera za romansu. Roboti bi za takve ljude bili neka vrsta terapeutskog sredstva za uklapanje u kakav-takav (normalan) život. Naravno, roboti ne mogu da zamene živi biće, ali živi partner može biti izvor frustracija koje lako mogu da kulminiraju nasiljem ili samoubistvima. Živi partner ne može se isključiti kad počne da guši i smara, dok će za isključenje robota biti potrebna samo jedna komanda (a posebno rađeni programi postaraće se da robot uvek ispunjava želje svog vlasnika). Rečju, seks-roboti biće rešenje za mnoštvo frustracija i kompleksa odnosno konflikata.
Kada budu dostupni širokim slojevima potrošača, roboti će neprestano biti usavršavani, i hardverski i softverski, i tako postajati sve poželjniji u ljudskim domovima. Levi, međutim, nema odgovor na pitanje: šta ako roboti postanu tako uspešni da veliki broj ljudi umesto žena-muškaraca odabere njih, kao lakši način za zadovoljenje svojih potreba? Da li će upliv sofisticirane tehnologije u seks, kao možda poslednji ljudski zabran, izazvati psihološke devijacije i metamorfoze kojima će ljudska suština biti trajno izmenjena? S druge strane, hoće li roboti, kao umno i fizički superiorna stvorenja, hteti da budu korišćeni kao seksi-igračke? Hoće li im se ljudi, kao potomci životinje, uopšte dopadati?
Ilija Bakić