Decenija i po „Novosadske pank verzije”: Knjiga koja je prodrmala scenu
Ako mene pitate, i pored svih nedostataka ali i poznavajući neke druge potencijalne autore publikacije sličnog tipa, bolja knjiga na ovu temu teško da će ikada biti napisana ali, hej, ja sam po tom pitanju prilično subjektivan jer ovo je, ipak, moj život, jasnom porukom predgovor knjige “Novosadska pank verzija” o subkulturnoj pank i hardkor sceni Novog Sada završio je Stevan Gojkov Goja.
Vreme ga za sada nije demantovalo, a lavina koju je priča o pank-rok i hardkor likovima, bendovima i svirkama jednog grada ispričana, podsetila je na početke, ali i isprovocirala mnoge da se ponovo late gitara i na taj način prodrmaju scenu, ožive je i produže joj vek bar za deceniju.
“Novosadsku punk verziju” napisali su Sava Savić i Igor Todorović Zgro, a knjiga koju kao izdavač potpisuje Studentski kulturni centar Novog Sada (SKCNS) doživela je tri izdanja. O ovoj fanzin-knjizi, kako su je mnogi okarakterisali zbog stotinak sjajnih fotografija, mukotrpno prikupljanih, porazgovarali smo s dvojicom autora.
U utorak 18. maja navršava se tačno 15 godina od promocije prvog izdanja u novosadskom kafeu “Izba”...
- Sama ideja potekla je nakon što mi je Sava ponudio svoje zapise o Crkvenim pacovima i ranim danima panka u Novom Sadu, da proguram u neki fanzin, a inspirisan filmom o grupi Kleš, koji je gledao “Kod Pantelije” – priseća se kako je ideja pretočena u štivo, Igor Todorović Zgro. - Kada sam video o čemu je reč, odnosno da tu materijala ima mnogo više nego što to podrazumeva tekst za fanzin, sinula mi je ideja da zajednički uradimo knjigu. Obzirom da je razlika u godinama između nas dvojice skoro deset, Sava je pokrio tu prvu deceniju, a potom sam se uključio i ja od momenta kada sam “otkrio” pank. Pošto od kad znam za sebe skupljam i zapisujem svakakve stvarčice vezane za pank i fudbal, nije mi bilo teško da sve te moje beleške pretočim u materijal za knjigu.
Do tada niko nešto slično nije uradio, što je svakako išlo u prilog poklonicima ovog muzičkog pravca ali i čitave pank subkulture.
Kao koautor knjige, a u međuvremenu i urednik novosadskog SKC-a, Igor Todorović Zgro na pominjanje mogućeg objavljivanja četvrtog izdanja “Novosadske pank verzije” kaže:
- Što se tiče četvrtog izdanja, uvek je to pitanje aktuelno ali mislim da je za tako nešto još uvek rano. Moguće je da se to desi recimo na 20 godina od prvog izdanja, s tim što bih voleo da “iskopamo” još starog materijala pošto novi nije problem. I da ide ponovo neko muzičko izdanje uz knjigu, da li CD, kako je to bilo uz prva dva izdanja, ili ponovo sve popularniji vinil...
Na isto pitanje, Sava Savić odgovara kratko:
- Na Fejsbuk stranici “Novosadska pank verzija” potražnja za knjigom postoji. Na izdavaču je da proceni kada će za takav korak uslediti pravi momenat.
- “Novosadska punk verzija” je stvarno u momentu pojavljivanja izazvala burnu reakciju i pokrenula čitavu lavinu – kaže Zgro. - Brojni članovi bendova i fanovi koji su se pritajili ponovo su se aktivirali motivisani izlaskom knjige. U isto vreme i SKCNS je pokrenuo niz aktivnosti koje direktno imaju veze sa knjigom. Pošto su oba izdanja (drugo je izašlo u julu iste godine, jer je prvo, bukvalno razgrabljeno) pratile CD kompilacije, SKC je nastavio da objavljuje albume novosadskih bendova, kako pank tako i drugih nekomercijalnih žanrova. I pre toga SKC je pomagao bendovima prilikom objavljivanja albuma, ali se ta pomoć ogledala u štampi omota ili su to sve bili rezani diskovi. “NSPV” je pokrenula izdavaštvo... Danas, 15 godina kasnije, SKCNS je objavio jubilarni stoti CD, kompilaciju 17 bendova sa njihovih nastupa na “To be Punk” festivalu.
Brojne svirke pank bendova u organizaciji SKCNS usledile su nakon objavljivanja knjige, što domaćih, što regionalnih ili stranih bendova.
- Novi Sad je vrlo brzo ucrtan na svetskoj pank mapi kao jedan od gradova na koji su bendovi počeli obavezno da računaju prilikom planiranja evropskih turneja. Godinu dana posle knjige pokrenuta je i manifestacija “Ritam Evrope” kojom se obeležava Dan pobede i Dan Evrope. Samo na tom događaju kroz nekoliko godina u Novom Sadu, uglavnom na Trgu slobode, nastupila su velika svetska pank imena: PTTB, The Damned, The Adicts, Ruts DC... Potom je pokrenut i “To be Punk” festival koji će ove godine doživeti svoje 14. izdanje – podseća Zgro.
Sava Savić ne krije zadovoljstvo što je njegova skromna ideja prerasla u nešto mnogo više.
- Zaista je nekoliko godina od objavljivanja prvog izdanja Novi Sad bio prepoznat kao “pank grad”. Knjiga je povezala različite generacije, što je meni najdraže. Sa druge strane, teško mi pada saznanje da mnogi akteri sa scene više, na žalost, nisu među nama. Zato je ovo prilika da im se, kao što smo to učinili i u prvom izdanju što se tiče naših pokojnih drugara iz tinejyerskih i nešto kasnijih dana, zahvalimo ali i da ih se prisetimo i pomenemo, uz izvinjenje onima koje svakako nećemo namerno izostaviti. Neka ovo bude sećanje na: Mladena, Stevicu, Boru, Siru, Tukšu, Devu, Bukana, Cecu, Bužija, Grmaša, Sekulu, Kliku, Bastu... i mnoge druge koji su deo sebe utkali u novosadsku pank-rok priču, kao što su to nekada činili Dragus, Pera T, Đango, Zare, Ljuba i ostali naši drugari – napominje Sava.
Sa druge strane, posebno ga raduje to što je Novi Sad u različitim periodima od 1977. godine do danas iznedrio mnoge sjajne bendove, od kojih je svaki na svoj način doprineo da se ime ovog grada etablira pre svega na prostoru nekadašnje SFRJ, ali vremenom i na evropskoj i svetskoj pank-rok mapi. Pank bendovi poput Pekinške patke, Gomile G, Tri crna lista, Armije Spasa, Crkvenih pacova, Rafala, Neon vojnika, Vriska generacije, Van kontrole, Dva minuta mržnje, Kapetan lešija, Ateist repa, Ritma nereda, Generacije bez budućnosti, Generala, Miste yointa, Blickriga, Mitesersa, Proleća, Provokacije, Red juniona, Ringšpila, Bajoneta, Bombera, Vršnjačkog nasilja i mnogih drugih, naročito sjajnih hardkor grupa, pa sve do današnje “najnovije stare ekipe” okupljene pod imenom De Limanos, to najbolje potvrđuju.
Niko Perković