Danas je sreda – novi roman Davida Albaharija

Na promociji ovog roman njegov kolega i prijatelj Svetislav Basara je kazao da je „u celom romanu uopšte čitav niz sjajnih pasaža koji otkrivaju mnogo i o zdravlju, i o bolesti“. 

On je dodao da mu je „zaista bilo veliko zadovoljstvo da pročita ovu knjigu, jer naprosto nije očekivao da će Davidova poetika i spisateljska avantura krenuti u tom smeru koji bi više odgovarao, čini mu se, nekom mladom Albahariju nego ovom u vrlo zrelom dobu.

Kako je Basara sažeo siže romana, „to je priča o ocu i sinu koji je preuzeo na sebe obavezu da brine o ostarelom ocu, obolelom od Parkinsonove bolesti i tako junak romana dobija priliku za još jedan, poslednji pogled u njegovu dušu“.    

Prema Basarinoj oceni „Albahari se u ovom romanu, možda i najintimnijem još od „Mamca“ i „Cinka“, bespoštedno obračunava sa svakodnevicom Parkinsonove bolesti i s pitanjima da li se bolesti mogu zaslužiti i mogu li zločini da se ponište ili da zastare“.

Albahari živi u Kalgariju u Kanadi i Zemunu, koji smatra svojim pravim zavičajem.

Uglavnom piše romane i kratke priče koje su često autobiografske. Prevodilac je i sa engleskog jezika.

Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman „Mamac“ 1996. godine i nagrade „Zlatni suncokret“ za zbirku priča „Svake noći u drugom gradu“ 2008. godine.

Pisac je prilično zatvorenog, na momente čak hermetičnog izraza, autor koji zahteva ne samo veliki čitalački napor, već i punu saradnju čitaoca u izgradivanju značenja pojedinih dela. 

Uprkos tome, on je tokom svog gotovo tridesetogodišnjeg postojanja u srpskoj literaturi stekao ne samo nepodeljenu naklonost kritike, već i prilično veliki broj čitalaca.

Interesantna je pojava da se medu ljubiteljima knjige u Srbiji teško može naći čitalac koji nema jasno izražen vrednosni stav prema Albaharijevom opusu.     

Albaharijeva ostvarenja prevođena su na francuski, nemački, engleski, hebrejski, poljski, italijanski, makedonski, slovenački, albanski, slovački, mađarski...