Vujović: Vratiti restaurisane fimove u bioskope

On je podsetio da je nedavno na Filmskom festivalu u Kani prikazana restaurisana kopija filma “Skupljači perja” Aleksandra Petrovića i da će taj film ponovo biti u distribuciji u odabranim francuskim bioskopima.

Vujović je kazao i da su zahvaljujući Ministarstvu kulture napravili nove kopije više od 100 filmova u prethodnih desetak godina, a sa listom 100 najboljih srpskih filmova napravili su spisak ostvarenja koja treba da budu prioritet prilikom restaurisanja.

On je takođe naveo i da su poslednjih godina restaurisali 80 odsto filmova, koje su imali i koje su pronašli, a koji su nastali do Drugog svetskog rata.

Vujović je kazao da su filmovi koji su nastali do 1991/1992. godine nacionalizovani i da je njih lakše restaurisati jer su snimani uz potpunu podršku države, nego filmove čiji je vlasnik privatna kompanija.

On je podsetio da je filmska traka jedina koja može sigurno da traje 100 godina, dok filmovi na Blue Ray-u ili DCP-ju moraju da se na tri do pet godina prebacaju na novije formate kako bi mogli da se čitaju.

Vujović je pomenuo primer Kinoteke pri Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu koji su restaurisali nekoliko filmova i u jednom trenutku ključeve koje su imali za te DCP-jeve nisu funkcionisali, kompanija koja im je to radila prestala je da postoji i oni su bacili ogromnu svotu novca jer sa tim diskovima ništa više nisu mogli da urade.

S druge strane Kongresna biblioteka u Vašingtonu zahteva od svih producenata da filmove dostave i na filmskoj traci, iako ga nisu snimili na tome, a svi producenti imaju obavezu da im dostave kopije filmova.

Vujović je rekao da su razmatrali da se i u Srbiji uvede ta obaveza da ako se film snima uz podršku Ministarstva kulture, preko Filmskog centra Srbije, da se izradi bar jedna kopija i na filmskoj traci.

“Da nismo imali negativ filma ''Skupljači perja'', Kinoteka ne bi mogla da uradi restauraciju i ne bi mogli da obeležimo 50 godina od Gran prija Saši Petroviću u Kanu”, rekao je upravnik Muzeja Kinoteke je naglasio da treba koristiti prednosti i analognog i digitalnog formata, jer se filmska traka haba korišćenjem, a digitalizacija čini film dostupnijim publici.

Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić naglasio je da digitalizacija celokupnog nasleđa koje Kinoteka čuva treba da bude prioritet, jer audio-vizuelno nasleđe treba da bude dostupno i korisno svim generacijama.

On je primetio da je recimo u Francuskoj najveći problem kako odrediti koji dokument treba sačuvati, dok je u Srbiji još uvek problem tehnologija i dodao da je tu reč o “spasavanju pamćenja i prezentovanju nasleđa” što je zajednički zadatak Kinoteke i Javnog servisa.