Vlastimir Sudar dodeljuje nagradu "Vladimir Petrić" na Festivalu autorskog filma

Gost konferencije bio je Vlastimir Sudar, koji kazao da da je veliki poštovalac Vlade Petrića i njegovog dela.



"On je bio vrlo predan istraživač i svojim radom u inostranstvu je pokazao da nauka nema granica. Bio je pionir teoretskog, istorijskog filmskog znanja. Poznavao sam ga i Petrić je bio jedan od onih ljudi za koje nikako ne možete da pomislite bez obzira na njihove godine da će oni zapravo jednog dana otići", rekao je Sudar i napomenuo da je Petriću poklonio svoju knjigu o Aleksandru - Saši Petroviću.



Kako je rekao, Petrić je bio iskreni borac za film kao umetnost.



"Posmatrao je kinematografiju kao umetnost i naglašavao da film mora biti inovativan u sadržaju i formi. U tom svetlu mi je potpuno razumljivo što nagrada za najsinematičniju sekvencu nosi ime po profesoru Vladimiru Petriću. Zbog toga priznajem da imam tremu zbog poverenja koje mi je ukazano da odredim scenu iz filmova u programu FAF-u koja će poneti nagradu", kazao je Sudar.



On naglašava da vrlo pažljivo gleda filmove u programu FAF-a, ne bi li analizirao odnose reditelja prema pokretu kamere, prema montaži....



"Organizatori su stvarno uvrstili izvanredne filmove za ovu nagradu. Među njima su ostavrenja iz svih programa festivala. Kada pred sobom imate film ''Pritka'' Kantemira Balagova, mladog izuteno talentovanog ruskog reditelja, islandsko ostrenje ''Beli, beli dan'' ili ''Sinonime'' izraeslkog reditelja Navada Lapida, koji su dobili Zlatnog medveda u Berlinu, jasno je da nemam lak zadatak", kazao je Sudar.



Za njega nema dileme da će nagradu dodeliti filmu koji se oslanja na stavranje atmosfere kroz filmski jezik.



"Scena koju ću nagraditi mora služiti priči ostvarenja ali i kompletnom utisku o filmu", kazao je Sudar>



Dodao je da iza profesora Vlade Petrića ostaje fondacija i legat koji će za svoj primarni cilj imati promociju filma kao umetnosti.



"Ta fondacija i legat funcionisaće u Beogradu i Bostanu. Baviće se takođe prevođenjem Petrićevih knjiga, ali izdavaljem velikog broja neobjavljenih rukopisa našeg značajnog teoretičara filma. U fokusu delovanja fondacije i legata biće i vizuelna zaostavština profesora petrića u vezi sa njegovim bavljenjem eksperimentalnim filmom", kazao je Sudar i dodao da će sutra biti prikazan film "Zid sećanja" o slavnom profesoru u okviru FAF-a sutra u Kombank dvorani.



Vladimir Petrić je započeo je profesorsku karijeru na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a nastavio je na čuvenom Univerzitetu Harvard, gde je osnovao i vodio Harvardski filmski arhiv u cilju promovisanja filma kao umetnost i podsticanja njegovog multidisciplinarnog izučavanja.



Petrić je 1969. pozvan u Muzej moderne umetnosti u Njujorku da učestvuje u klasifikaciji novoprispele kolekcije sovjetskih nemih filmova, a tada je primljen i na tek osnovano Odeljenje za izučavanje filma na njujorškom Univerzitetu.



Doktorsku disertaciju o međusobnim uticajima sovjetskog i američkog nemog filma odbranio je 1973. godine.



Posle doktorata - prvog te vrste u SAD, pozvan je da predaje istoriju i teoriju filma na Harvardu, gde je 1979. osnovao filmski Arhiv i postao njegov prvi direktor.



Kao filmski kritičar objavljivao je radove u Politici i uglednim specijalizovanim časopisima Sight and Sound, Cinema Journal i Film Quarterly.



Kao teoretičar, Petrić je istraživao sinematička, specifično filmska izražajna sredstava.



Među njegove najznačajnije knjige spadaju Čarobni ekran (1962), Šekspir i film (1964), Uvođenje u film (1968), Razvoj filmskih vrsta (1970), Film i snovi (1981), Konstruktivizam u filmu (1987)…



Petrić je bio aktivan i kao filmski stvaralac, proširujući svoje traganje za "čistom filmičnošću” u praksi, kroz filmove i filmske eseje Nemilosrdni anđeo, Simfonija ruku, Estetika pokretne slike, Zid uspomena…