U BIOSKOPIMA 2020. Zagarantovano dobra zabava po visokim standardima

Ili, šta bi od svega toga moglo biti zanimljivo, baš na velikom, bioskopskom platnu kao visokokalorična hrana za oči i onaj deo mozga sklon zabavi skrojenoj po visokim, a široko prihvaćenim standardima?

Verujemo za mnoge nezaobilazan biće film „Dina“ Denija Vilneva (Dolazak/ Arrival) koji se posle ove uspele i lepo prihvaćen ekranizacije SF priče Teda Čenga, upustio i u ambiciozno filmsko oživljavanje popularnog SF romana Frenka Herberta. Na njemu se prethodno 1984, uz odmaganje producenata, okliznuo Dejvid Linč, koji uprkos autorskom pristupu nije odmakao od maštovitog, ali nedovoljno ubedljivog, za fanove pisanog originala čak uvredljivo razočaravajućeg transfera. Dakle ulog je velik, kolika su i ovovremena očekivanja, jer Vilnev, uz sav svoj talenat i originalnost, nije od onih koji propuštaju ukazane im prilike.

Nezaboilazna je i nova bondijada „No Time to Die“ s Danijelom Krejgom još jednom u glavnoj ulozi ageta 007. I, ma koliko delovalo da večita serija o specijalcu u službi njenog veličanstva živi zahvaljujući inerciji brenda davno stvorenog, i manje- više uspešno održavanog proteklih decenija, deluje da još ima prostora za relativne pomake u skučnom i naizgled potrošenom okviru i od mnogih drugih korišćenoj formuli: spektakularna akcija, nešto glamuroznog stila i špijunsko zaverenički zaplet. Tek, serijal se održao zahvaljujući i brojnim glumačkim reinkarnacijama glavnog lika ali i angažovanjem oprobanih ili obećavajućih reditelja. Na potezu je Keri Džodži Fukunaga, poznatom po uspelom i visko cenjenom tv serijalu „Pravi detektiv“. Tako u najnovijim Bondu treba očekivati ne samo „već viđeno“ nego i nešto od Fukunaginog originalnog, mračnijeg pristupa, evidentnog i u poslednjih nekoliko nastavaka, izgleda, večite franšize. Ovoga puta Džejms Bond će pokušati da ode u penziju – pošto je službu napustio i predao se mirnom životu na Jamajci, ali, jednom agent od akcije ostaje zauvek agent od akcije.

„The King ’s Man“, u režiji Metju Vona trebalo bi da nas, u trećem delu serijala inspirisanog Marvelovim stripom, nasmeje držeći se koliko izmaštane toliko i ozbiljne i aktuelne teme. Biće to prilika da proverimo koliko može biti funkcionalna jedna akciona komedija kao komentar onoga što nam se već delom dešava u stvarnosti. Reč je o priči u kojoj zaveru protiv čovečanstva skuju svi najgori tirani koji su ikada postojali na svetu udruženi sa najopakijim zločinačkim umovima. Da međunarodno organizovani VIP kriminal ne pobedi pobrinuće se usamljeni pojedinac. Zvuči li vama priča poznato? A ishod, pa videćemo.

I u slučaju nesumnjivo visokooktanskog „Top Gun: Maverick“, koji potpisuje Džozef Kosinski, poznat po akcionoj avanturi u zamišljenom digitalnom prostoru „Tron: Legacy“, producenti su računali na generacijsko predznanje ali i nostalgiju starijih gledalaca. Oni se još sećaju, prvenca „Top Gun“ (1986) u režiji Tonija Skota, majstora akcionih filmova nešto veće intelektualne i emotivne gustine. Naravno, mnogi se sećaju i Toma Kruza kao Maverika, svojeglavog otpadnika na elitnoj pilotskoj akademiji i njegove i drame njegovih pajtaša. Šta je od toga svega posle toliko vremena ostalo i šta se svemu tome može dodati, zapravo niko nema pojma. Zaplet je još strogo čuvana tajna, pa možemo samo da zamišljamo šta će se u filmu dešavati. Jedno je sigurno, užitak u još neviđenom vizuelnom prikazu letačkih veština je zagarantovan. Samo da se u tome i ne pretera!

„The Franch  Dispatche“, reditelja Vesa Andersona ako je po najavama, biće još jedna romantična komedija, a na njegov očeravajuće uvrnut način. Setimo se samo „The Royal Tanenebaums“, „The Life Aquatic With Stve Zisoou“ ili „Moonrise Kingdom“, da ne nabrajamo baš sve. Neobične priče, oslobođene ovovremene napetosti, inventivno stilizovane i maštovite, karakteriše ono najbolje od Andersona. Nadajmo se da će puno od svega tog dobrog, ne samo ponoviti, i ovoga puta.

Nešto od nenedostajućeg nam ljudskog mraka, baš da ne bude sve ružičasto, pobrinuo se reditelj Antonio Kampos, zapažen po seriji „The Sinners“ u kojoj se ozbiljno bavio baš mračnim stranama ljudske prirode i ponašanja, ponekad prelazeći iz surovih drama na polje horora. Izgleda da njegov film „The Devil All the Time“ potvrđuje te prethodne aspiracije bavljenja tamnom stranom ljudskog uma. U njega je naselio niz, koliko uverljivih toliko i bizarnih likova ophrvanih svojim devijacijama. Njihove priče smeštene su u južni Ohajo, u vremenskom rasponu od kraja Drugog svetskog rata do šezdesetih godina prošlog veka.

Za dušu lekovita Zemekisova priča

Kvalitetnu razbibrigu mogao bi da nam ponudi i stari znanac i znalac baš takvih filmskih stvari Rober Zemekis (serijal „Povratak u Budućnost“, „Ko je smestio Zeki Rodžeru“, „Forest Gamp“). U 2020. godini biće to „The Witches“ po romanu Ronalda Dala. Kako je najavljuju, ova crnohumorna ali i za dušu lekovita priča govori o sedmogodišnjem dečaku koji živi sa bakom. Njih dvoje dolaze u situaciju da imaju posla sa pravom vešticom. Hajde da vidimo filmsku magiju na delu, što u današnje vreme baš i nije lako u svekolikoj ponudi filmskih (ne)običnosti.

Mada već neko vreme nije napravio nešto što bi odskočilo od prosečnog, reditelja Gaja Ričija ne bi trebalo još poslati na smetlište filmske istorije. Potpisnik ostvarenja kao što su „Dve čađave dvocevke“, „Sneč“ i „Rokenrol“, u svoje najbolje filmove, na zadovoljstvo i probirljivijih gledalaca, utkao je puno od rok ritma i senzbiliteta. „The Gentleman“ će nam po šturim najavama, ponuditi još jednu priču iz kriminalnog miljea. U jednoj rečenici: u ovom akcionom trileru, nadajmo se i sa nešto humora, britanski narko bos pokušava svoju imperiju da proda američkim milijarderima...

Doktor koji otkrije da može da razgovara sa životinjama, može biti samo doktor Dulitl. To je onaj poznati lik iz istoimenog literarnog klasika za decu Hjua Loftinga, sada u novom filmskom pakovanju oskarovca Stivena Gejgena (adaptirani scenario Traffic, 2000), dobro nam znanog i po ostvarenju „Siriana“.

Biće zanimljivo vide­ti kako se ovaj vredan i talentovan filmayija posle žestokih trilera, na isto tako žestoke stvarnosne teme, snašao na polju dečijeg/porodičnog filma, u sferi čiste mašte i okrepljujuće humorne zabave. Verujemo da profesionalac ovakvog kalibra ništa nije prepustio slučaju. Naš izbor je i „Tenet“, akcioni SF triler čija se priča vrti oko međunarodne špijunaže, putovanja kroz vreme i evolucije. Sam zaplet je nepoznat, ali zna se da scenario i režiju potpisuje Kristofer Nolan, još jedan majstor svog zanata. S obzirom da u karijeri i scenariste i reditelja gotovo da nema ni jedan promašaj, puno se očekuje i od ovog njegovog filma. Predosećaj je da će to biti nešto zaista dobro i neobično.

Za kraj ovog izbora onoga što bi moglo da valja u 2020. bioskopskoj filmskoj godini, a kada je Holivud u pitanju, ostavili smo i jedan mjuzikl. „West Side Story“ (Priča za zapadne strane) je adaptacija čuvenog mjuzikla iz 1957, a za one koji ga nikada nisu videli, njegova priča se bavi zabranjenom ljubavi i rivalstvom dve ulične bande različitog etničkog porekla. Dovoljno je reći da režiju ovoga puta potpisuje Stiven Spilberg. Biće to njegov prvi mjuzikl u bogatoj i dugoj karijeri.

Vladimir Crnjanski