Roskam: Kriminalni elementi su deo ljudske prirode
MOKRA GORA: Belgijski reditelj Mihael Roskam, čiji se film „Vernost“ prikazuje u programu „Savremene tedencije“ 11. festivala „Kustendorf“, održao je sinoć radionicu za studente i mlade autore.
Prema sinopsisu, kada je Đino sreo Benedikt desila se ljubav na prvi pogled, strasna, bezuslovna, vatrena. Ona radi u porodičnoj firmi, ali je i vozač na auto-trkama, dok je Đino onaj normalan tip, zgodan i kul, međutim sa tajnom koja može da ugrozi njegov život i život ljudi oko njega.
Đino i Benedikt moraće da se bore protiv sudbine, razuma i slabosti kako bi sačuvali svoju ljubav.
Roskam je objasnio da ga je film noar uvek intrigirao i oduvek voli taj žanr i smatra da sve velike priče imaju u sebi elemente kriminala.
Ako želite da portretišete ljudsko biće, ne možete da ignorišete ono izvan zakona. Ako isključite te elemente, onda ograničavate sebi mogućnosti opisa ljudske prirode. Svako od nas nosi u sebi određen moralni kod koji prekrši bar nekoliko puta tokom života, ali to ne znači da postajemo kriminalci, rekao je Roskam.
Element nasilja, prema njegovim rečima, takođe je nešto što je deo ljudske prirode i smatra da to ne može da se ignoriše.
Ljudi kažu da je tanka linija između poštovanja zakona i kriminala. Ja smatram da je to velika siva zona kojom možete dugo da se krećete tokom života.
Roskam primećuje da sebe smatramo civilizovanim bićima, ali da ispod toga smo svi zapravo životinje i samo je pitanje kada će ta skrivena priroda izbiti na površinu.
Kaže da mu nije cilj da edukuje ljude o moralu, već da pokaže da i sa strahovima i skrivenim zeljama može da se živi, a da se ne upadne u opasnost.
Umetnost u tome ima važnu ulogu, kao vrsta rituala i igre.
Kao „homo ludens“, čoveku je svojstveno da se igra, a Roskam svaki ritual smatra igrom, pa čak i suđenje.
Dečija igra, fudbal, pozorište, film, sve je, prema njegovom mišljenju, igra koja u jednom trenutku dok traje postaje realnost i tu se igramo najdubljim emocijama što nije opasno.
Film, prema njegovim rečima, ne može da prouzrokuje nasilje, može ga podstaći ako već postoji namera, zbog čega smatra da ima više prednosti nego mana.
U „Vernosti“ on istražuje i temu apsolutne ljubavi, šta je apsolutna ljubav i koje su njene posledice.
Svi maštamo o apsolutnoj ljubavi kao nečemu što traje do smrti, o ljubavi koja podrazumeva da ćemo ostati verni drugoj osobi i u najesktremnijim uslovima, ali zapravo ne želimo da se dese takve situacije koje će nam potvrditi tu apsolutnu ljubav. Ja u filmu istražujem temu apsolutne ljubavi, ali ne želim takav život kakav imaju moji junaci da bih potvrdio da je u pitanju takva ljubav, objasnio je reditelj ostvarenja „Bikova glava“ i „Prljava isporuka“.