Par (ne)poznatih „činjenica” o božićnim filmovima: Anđeli u lažnom snegu
Dugo je, izgleda, bila skrivana činjenica da se svi božićni filmovi zapravo snimaju na istoj lokaciji. Čak ni revnosni gledaoci božićnih filmova nisu dakle, donedavno – ili do ovog trenutka? - spoznali osnovnu tajnu: svi božićni filmovi snimaju se u jednom te istom gradu, to jest četvrti Tog-i-tog Grada.
Tamo je uvek sve već spremno, potrebno je samo da imate para i posao, to jest snimanje, ide kao pečenje specijalnom božićnom četkicom dobro podmazane punjene ćurke ubačene u dobro zagrejanu rernu!
Nepisani zakon nalaže da u svakom božićnom filmu MORA da bude grudvanje (lažnim) snegom uz obavezno (napaćeno) veštačko kikotanje, poseta farmi jelki, bar jedna scena na klizalištu, ambar – koliba za zajedničku proslavu, pravljenje “anđela” u (lažnom) snegu uz besmisleno mlataranje junaka rukama i opet ono napaćeno kikotanje, pečenje kestenja, pravljenje ukrasa za božiću jelku od sveže iskokanih kokica, oblačenje neukusnih, drečavih džempera, pevanje božićnih pesama antisluhista...
Junakinje (češće nego junaci) uvek iz grada se vraćaju u provinciju i to u tolikom broju slučajeva da je pravo čudo da u Njujorku, Vankuveru, Torontu, Čikagu... uopšte još uvek ima stanovnika. (Baš kao što je čudno da pored tolike količine ogromnih božićnih jelki posečenih u filmovima nije u potpunosti narušena prirodna ravnoteža i što se nisu otopili svi lednici i nebo nije pretvorilo u ogromnu antiozonsku rupu!) Spomenute usamljene junakinje često u svoj mali gradić vode lažne partnere da ne bi razočarale dobrodušne majke i očeve koji sve vreme prave kolačiće i svetiljkama ukrašavaju ogromne kuće, lažne partnere koji obavezno na kraju postaju istinski životni saputnici, ili susreću momka iz detinjstva, udovca sa ćerkom (ćerkama). Naravno, junakinja uvek ima blisku prijateljicu koja je najčešće Afroamerikanka i ona je kopča junakinje sa poslom ostavljenim u megapolisu u staklenoj zgradi od stotinak spratova.
Pravilo je i da se nigde ne vide televizijski ekrani jer, kada se slavi Božić ne gleda se televizija (laptopovi su dopušteni), a osnovno načelo je propagiranje odlaska iz Velikog Grada u sretnu, idiličnu, rajsku provinciju, u luksuzne svetlucave vile i “kolibe”, gde na svakom koraku, ispod plafona, vire i bujaju grmovi imele koji služe da bi se ljubavni par po prvi put poljubio. I, naravno, stalno se pije topla čokolada i kakao, a bogami i liker od jaja!
E sad, oko tog likera postoje razne kontroverze. Reklo bi se, bar što se tiče, u Americi, (pre)jakog, moćnog lobija, udruženja Anonimnih alkoholičara (AA), Božić bi trebao da zauzima prvo mesto na listi neprijatelja ove snažne udruge, i to ponajviše zbog inkriminisanog punča od jaja.
Sastojci: šest jaja, 150 grama šećera, pola litre mleka, jedna slatka pavlaka, rum prema potrebi (i želji).
Priprema: Odvojite žumanca, pa ih izmiksajte sa šećerom. Mleko i pavlaku zagrejte na laganoj vatri, a zatim ih umešajte u smesu sa žumancima. Kuvajte nekoliko minut, dok smesa ne postane gušća. Pa dodajte smukćana belanca u smesu. I najvažnije: sipajte ruma onoliko koliko vi smatrate da vam je potrebno!
Đorđe Pisarev