Novi Tarantino, nova fama iliti Bilo jednom u... Holivudu

Leonardo di Kaprio i Bred Pit glume televizijsku zvezdu vesterna i njenog kaskadera, a neobično su povezani i u životu, neraskidivim prijateljstvom. Kada krajem šezdesetih, Holivud, hipi-pokret, ceo svet počne da se pretvara u globalnu industriju zabave, sve manje u vezi sa takozvanim zlatnim dobom “iskrene” i “istinite” umetnosti, počeće da se menja i život para protagonista...

Film “Bilo jednom u Holivudu” bi najpre, ili najzad, mogao da se okarakteriše kao drama. Svi dosadašnji Tarantinovi flertovi sa svim mogućim filmskim žanrovima su suvislo dramaturški složeni u jednu složenu, duboku, intimnu ljudsku priču o vlastitom pozivu, identitetu, u vreme krize. Ne socijalne, ekonomske, političke, nego vreme krize srednjih godina, zalaska karijere, sređivanja računa... Ko odgleda film do kraja, ovo će mu biti još jasnije, kroz ironični epilog na ođavnoj špici.

Ko film bude gledao otpočetka, odmah neka zna da neće tako lako da se zabavi. Tarantino je to, uostalom, prestao da radi još sredinom svog dugometražnog filmskog opusa koji sada broji devet ostvarenja. I džabe sve trivije, pseudoistorijsko povezivanje likova, odnosa, scena i situacija s citiranjem - bogatim, enciklopedijskim poznavanjem filmske literature, karakterističnim za Tarantina - “Bilo jednom u Holivudu” pleni prvenstveno dramskim narativom, montažom, muzikom, fenomenalno odigranim ulogama, što je mnogo više od omaža čak i samom sebi. Brus Li, Roman Polanski i Šeron Tejt, samo su neki od zamajaca za umetnički podvig priče koju iznose glavni junaci, od kojih (naravno, kako za koga) pobeđuje onaj Breda Pita.

Novi film Kventina Tarantina ima sve veze sa filmom Serđa Leonea! Osim što su povezani naslovima, famom da je ovo i Tarantinov poslednji film, tema - vestern, par glavnih junaka, silne reference na istoriju Amerike, više su nego uizbudljiva građa koju taratino tka još od svojih početaka, scenarija za “Pravu ljubav”, filmova “Ulični psi” i “Petparačke priče”. Ko god je veliki ljubitelj njegovog opusa, pronaći će  bezbrojne veze kojima će moći da se zabavlja, čitajući između redova, i u već ispisanim redovima brojnih zapisa o tome ko, šta, kad i kako.

Zaista su retke legende. Treba uživati u onima koji žive kad i vi.

Igor Burić