Novi film o (ne)rešenoj misteriji ubistva Pazolinija
Krajem avgusta je u francuskim bioskopima počeo da se prikazuje film reditelja Davida Grieka „La macchinazione”, koji donekle pruža uvid u misteriozno ubistvo slavnog italijanskog pesnika i sineaste Pjera Paola Pazolinija.
On je ubijen na plaži pored Rima, u Ostiji, još 2. novembra 1975, ali su do dana današnjeg poreklo i uzrok ovog zločina ostali neosvetljeni. Činjenica je da je pesnik na smrt premlaćen teškom metalnom šipkom, a zatim dokrajčen na bizaran način: neko je kolima njegovog sopstvenog automobila prešao nekoliko puta preko teško povređenog umetnika na izdisaju.
Ovo užasno ubistvo odmah je pripisano Đuzepeu Peloziju, “Pinu Žabaru”, sedamnaestogodišnjaku sa ulice koji se prostituisao i isuviše često bio gost za Pazolinijevim stolom i u njegovim kolima. Pošto je nakon zločina zatečen za volanom Pazolinijevog „alfa romea”, Pina su 1976. automatski proglasili ubicom slavnog reditelja i osudili ga na deset godina zatvora za maloletnike. I sud više instance, kome se Pino obratio, proglasio ga je 1977. takođe krivim za ubistvo sa predumišljajem, ali ovoga puta uz napomenu da osudi i presudi nedostaje materijalni dokaz motiva.
Tridesetak godina kasnije, tačnije 2005, Ćuzepe Pelozi se oglasio tvrdnjom “da on nije ubio Pjera Paola”, ali da je zločin priznao jer je na to bio primoran, pošto su pretili njegovim roditeljima, rođacima i prijateljima... A ti “oni”, prema Peloziju, bila su trojica mafijaša sa debelim južnjačkim akcentom, anonimusi koji su neprestano ponavljali “bedni pepika” i “crkni prljavi komunisto!”. I još neki dokazi idu Pinovoj tvrdnji u prilog, a nalaze se u privatnom istražnom dosijeu Pazolinijevog bliskog prijatelja Serđa Ćitija.
On je kroz ličnu istragu došao do podataka da su reditelja ubili isti oni ljudi koji su ukrali njegov originalni film “Salo ili 120 dana Sodome” i koji su ucenjivali reditelja, tražili od njega novac i razne druge usluge na koje ni jedan autor, pogotovo ne levičarski i demokratski orijentisan, nikada ne bi pristao. Pazolinijev prijatelj tvrdi, naime, da je reditelj pristao na to da se sretne sa ucenjivačima baš toga kobnog “novembra 1975”, i to istog dana kada je kasnije te večeri i ubijen. Zanimljivo je da su sudije, koje su saslušale Pina na insistiranje rimske policije, koja je ponovo otvorila ovaj slučaj, uskoro slučaj opet zatvorile, tvrdeći da za reviziju procesa nemaju dovoljno pravosnažnih dokaza.
I ukoliko njima ovaj slučaj ostaje i dalje obavijen velom tajne, mnogi danas govore o političkom ubistvu uticajnog intrelektualca i osobe čije se mišljenje daleko čulo u Italiji, ali i u celom svetu. Jer, ne treba zaboraviti da je Pjer Paolo bio veliki pesnik, pisac i istraživač - pored toga što je bio veliki sineasta – ali i da je takođe bio i levičar, demokrata i borac protiv desnice i fašizma. U ovim okvirima se i odvija film Davida Grieka, u kome reditelj, postepeno, korak po korak demontira političku intrigu u kojoj se obreo Pazolini i koja ga je koštala života.
Ako pođemo od ove predpostavke, a film to jasno pokazuje, ubistvo je naručio Euđenio Čefis, magnata petroleja koji je angažovao mafiju da mu pomaže u ostvarivanju lančanih terorističkih napada na italijansku levicu, a u cilju ostvarenja ideje o vraćanju na vlast fašističko orijentisane diktature visokog kapitala. Čefisove poduhvate Pazolini je pažljivo pratio nekoliko godina, da bi ih zatim i precizno opisao u poglavlju svog romana “Gorivo”. No, to poglavlje, o kome Grieko govori u filmu, zauvek je tajanstveno izbrisano i ne može se pronaći ni u jednom delu Pazolinijevih rukopisa, jer se nesumnjivo magnat potrudio da ono sasvim nestane.
Ovaj deo Pazolinijevog života, odnosno sam njegov kraj, sa koga reditelj Grieko odista uspešno skida “veo misterije”, izgleda da do daljnjeg neće biti dostupan najširoj publici - jer film su pustila samo dva hrabra, nekomercijalna francuska bioskopa, ali su sve prilike da od njegove šire distribucije neće biti ništa. Ovo je određeni pokazatelj koliki je strah od fašista i desničara čak i u ovom delu Evrope. No, za razliku od ovog odista poučnog umetničkog filma, na sve strane se prikazuje Diznijev “Kralj lavova”. Inače, u Griekovom filmu Pazolinija igra Masimo Ranijeri, a njegovu majku glumica iz naših krajeva – Milena Vukotić.
Nina Živančević
