Najveći finansijski promašaji u Holivudu
Neki od holivudskih finansijskih promašaja zaista su toliko loši da se katastrofa na blagajnama čini kao delo bioskopskih bogova koji pokušavaju da kazne grešnike za spektakularni antitalenat, dok kod drugih situacija baš i nije tako zaslužena.
Dešava se da producenti ulože tako preterane količine novca u neki projekat (a naročito u marketing) da je od početka skoro nemoguće učiniti ga isplativim, a ponekad se prosto ispostavi da su neki filmovi jednostavno suviše hermetični za širu publiku.
Jedan od najspektakularnijih promašaja u filmskoj istoriji je Diznijev “Džon Karter” koji je 2012. izgubio između 200 i 300 miliona dolara. Film je režirao Entoni Stenton, a u glavnoj ulozi našao se izuzetno talentovani Tejlor Kič (“Pravi detektiv”). Kiča izgleda prati zaista loša sreća, jer je iste te 2012. glumio i u još jednom akcionom promašaju, “Bojnom brodu”. Posle ova dva katastrofalna filma, on se od mladog glumca koji je bio u vrtoglavom usponu u Holivudu vratio manjim ulogama i nezavisnijim produkcijama.
Ako bismo vrednost novca prilagodili inflaciji, među promašajima svakako se nalazi i polugledljiva akciona limunada „Cutthroat Island“ (1995) s Đinom Dejvis i Metjuom Modinom u glavnim ulogama, a u režiji tadašnjeg muža Đine Dejvis, Renlija Harlina. Ova piratska akciona avantura koštala je studio oko 150 miliona bačenih dolara, a Dejvis dalje karijere u visokobudžetnim filmovima. Posle neuspeha koji je bio tako ubedljiv da je ozvaničen i u Ginisovoj knjizi rekorda, prošlo je punih deset godina dok se neko u Holivudu nije usudio da ponovo snimi bilo kakav film sa gusarima (post su prekinuli “Pirati sa Kariba” 2005).
Na neslavnoj listi su i „Avanture Plutona Neša“, akciona naučnofantastična komedija koja je početkom ovog veka dokosurila karijeru Edija Marfija. Popularnog glumca nije spasla ni sva slava koju je imao posle uloga u komedijama osamdesetih („Policajac sa Beverli Hilsa“, „Zamena mesta“) i devedesetih („Otkačeni profesor“, „Dr Dulitl“). Za “Plutona Neša” niko nije imao reči hvale. Studio je na njemu izgubio čitavih 145 miliona dolara, a na sajtu Rotten Tomatoes kritičari su mu dali ocenu 5% od mogućih 100%.
Među velikim gubitnicima, dosta nezasluženo, nalazi se i „Trinaesti ratnik“ nastao prema noveli Majkla Krajtona u sjajnoj režiji Džona Mektirnana („Umri muški“, „Predator“), sa Antoniom Banderasom u glavnoj ulozi. Ovaj film inspirisan engleskim epom „Beovulf“ uspeo je da izgubi čak 137 miliona dolara, ali je vremenom stekao kultni status (što, doduše, nije naročito pomoglo producentima). Ponesen lošim reakcijama publike, Omar Šarif se od „Trinaestog ratnika“ čak i javno ogradio, tvrdeći da „režiser nije znao šta radi“. Film izgubio je 137 miliona dolara.
Na ovoj listi nalazi se i “Sahara” (2005) sa Metjuom Mekonahijem i Penelope Kruz koji trčkaraju po pustinji u potrazi za zakopanim blagom. Film je na svetskim blagajnama zaradio solidnih 120 miliona, ali to nije bilo ni približno dovoljno da pokrije tačno duplo veći budžet, od kojih su hiljade dolara navodno otišle na to da se podmite lokalni zvaničnici, a čitava dva miliona na scenu pada aviona koja nikad nije ni ušla u finalnu verziju filma.
Posle neverovatnog uspeha „Lovca na jelene“ (1978), reditelj Majkl Ćimino je dobio odrešene ruke od studija da snimi šta god želi. Ćimino je uzeo novac, i posvetio se „Nebeskoj kapiji“, koju je kritika prezrela, a publika potpuno ignorisala. Kritičar Njujork Tajmsa Vinsent Kanbi primetio je te 1980. da je „Nebeska kapija” toliko loš film, da čovek može posumnjati da je Ćimino prodao dušu đavolu da bi došao do uspeha “Lovca na jelene”, a da je đavo sad došao na naplatu.“ Film je izgubio oko 115 miliona dolara.
Nastasja Pisarev