Marti Helde, reditelj: Glasna poruka „Skandinavske tišine“

Takav slučaj je i sa njegovom minimalističkom psihološkom dramom „Skandinavska tišina“, koja će biti prikazana u bioskopu “Abazija” 24. jula, u 19 sati u okviru programa 26. Festivala evropskog filma Palić. Film govori o tome koliko pojedine „tišine“ mogu biti štetne na odnose koje gradimo, ističući značaj iskrenosti i otvorenosti u međuljudskoj komunikaciji. „Skandinavska tišina“ deo je, inače, programa „Paralele i sudari“, koji obuhvata angažovane filmove iz negdašnjeg istočnoevropskog bloka.

– Dok sam radio na filmu, vodio sam se tišinom koja je vrlo svojstvena nordijskom narodu – otkriva nam Marti Helde. – To je priča koja pomaže da se razume zašto nam je toliko teško da se otvorimo jedni drugima, i šta se dešava sa nama u situacijama kada više nije moguće ćutati. Film je upravo baziran na toj osnovi – trenutku kada ćutanje prestane. „Skandinavska tišina“ je ljudska i saosećajna priča ispunjena ljubavlju i ljutnjom.

 Naslov filma, zapravo, ima dublje, metaforično značenje.

– Skandinavija usmerava gledaoca ka osećanju i metafori na način na koji nijedna druga formulacija poput „Evropske tišine“ ili „Estonske tišine“ ne bi učinila. Sa „Skandinavskom tišinom“ govorim o osobama koje žive u nordijskom području. Ko smo mi ovde? I zašto smo takvi kakvi jesmo?

 Šta za vas znači tišina?

– Život je pun različitih vrsta tišine. Tišina može biti ispunjena bezbrojnim varijacijama i osećanjima. Može biti puna nade, tuge, žalosti, anksioznosti i neugodnosti. Opisati tišinu, vizualizovati je, nije lak zadatak. Tišina koja je ispunjena i koja je puna značenja je meni veoma važna. To je mesto između dve reči, a njena boja zavisi od onoga što se desilo pre te tišine. Zajedno sa dizajnerom i kompozitorom pokušao sam da iskomponujem tišinu u njenim različitim dimenzijama i nastavio da tragam za tišinom koja bi mogla govoriti o krivici ili oproštaju.

 I vaš prethodni film snimljen je u crno–belom formatu. Privlače vas njegova patina, elegancija..?

– Često sebi postavim isto pitanje, ali nikada nisam došao do konkretnog odgovora. Dok stvaram, ja tim delima pristupam kroz formu. Osećam film kao celinu i formu pre nego što nastavim sa radom. Za mene su audio–vizuelne forme i slike odraz sadržaja, a te dve stvari funkcionišu nezavisno jedna od druge.

 Šta biste voleli da postignete filmom?

– Moja želja za oba moja filma je bila da prodre u ljude i povede ih na jedno putovanje unutar sebe, kroz taj veoma ličan prostor. “Skandinavska tišina“ je korak ka dubljem unutrašnjem razumevanju. Osećam da u prostoru u kojem danas živimo buka i anksioznost vode naše živote prilikom svakog kontakta sa okolinom. Pokušao sam da ponudim gledaocu beg od ove buke kroz crno–belu fotografiju i minimalističko pripovedanje.

 Kakve su bile reakcije publike nakon odgledanog filma?

– Reakcija publike bila je topla i pozitivna. Izgleda da tišina ima unverzalno značenje za publiku iz svih delova sveta. Veoma mi je važno da moj posao može da “pomeri” čoveka u emotivnom smislu.

 Šta vam znači učešće na Festivalu evropskog filma Palić?

– Publika i atmosfera su jedinstvene, i za mene je čast što će moj film biti deo svega toga.

        M. Stajić