MARKO BAĆOVIĆ, JUNAK SPOREDNIH ULOGA Život je komedija, drama i tragedija

Foto: Marko Baćović, printscreen, youtubeRTCG

Glumac Marko Baćović čest je izbor regionalnih reditelja za TV i filmska ostvarenja ali uvek nekako u sporednim ulogama poput onih kultnih u serijama „Bolji život”, „Jagodići: Oproštajni valcer”, „Kralj Petar Prvi”, „Švindleri”, „Tajkun”, „Državni službenik”, a uskoro i u seriji „Oluja”.

„Čekao sam do 62. godine glavnu ulogu. Red je bio da dobijemo priliku i mi mladi”, našalio se svojevremeno Baćović kada je dobio glavnu ulogu u odličnom filmu „Šavovi”, snimljenom o nestalim bebama.

Ali nije Marko Baćović samo junak sporednih uloga na malim i filmskih ekranima, on je odličan pozorišni glumac ali i direktor Crnogorskog narodnog pozorišta na čiju je scenu vratio Nušićevog „Pokojnika” u adaptaciji Egona Savina. Taj teatarski događaj imao je neuobičajeno dobar medijski ođek, s obzirom na to da medijski reflektori retko „švenkuju” pozorišne događaje. Inače, ova predstava s velikim uspehom gostuje i na srskim pozorišnim scenama. Inače, spisak Baćovićevih ostvarenja na velikom i malom ekranu je impresivan, a takođe i žanrovski raznovrstan. Mnogi stariji gledaoci ga pamte po ulozi poručnika u „Boljem životu” koji se trudi da uskladi višenacionalni vojni orkestar. Danas, čini se, taj mešoviti orkestar ponovo dobro zvuči. Bili smo nedavno svedoci da je Baćović bio vrlo upečatljiv u koprodukcijskom filmu „Sirin” Senada Šahmanovića koji je imao vrlo zapažen međunarodni uspeh. Takve koprodukcije su danas često neminovne. Regionalna saradnja je intenzivna. Zato smo se za TV magazin u razgovoru s dramskim umetnikom Markom Baćovićem osvrnuli na period kada se snimalo po JUS-u, a i uporedili davnu epohu s današnjim vremenom i u glumačkom i u moralnom smislu.

Završili ste glumačku akademiju u Zagrebu, da li ima razlike u toj zagrebačkoj školi glume u odnosu na beogradsku?

- U to vreme kad sam završio bilo je razlike. U Zagrebu smo bili učeni da budemo vrlo tačni. Učili smo i dramaturgiju i da pogodimo lik, dok se u Beogradu gledalo na to kako da postigneš ulogu tako da je voliš kad dolaziš. Ja sam završio davno, međutim, gledajući sad poslednjih godina, mislim da nema više razlike. Sada, kao što vidite, glumci iz Zagreba dolaze, igraju ovde dosta i mislim da je to sad sve praktično isto.

Mnogi pamte vašu ulogu poručnika iz serije „Bolji život” Imali ste u četi vojnike iz svih tadašnjih republika. Imate li nostalgiju za tim vremenima i Jugoslavijom, kad je u pitanju posao i glumačka druženja?

- Imam. Iz toga vremena sigurno da imam nostalgiju prema Jugoslaviji, koja je bila velika, moćna država sa mnogo kulturnih centara. Eto, pokušavamo preko kulture da održavamo i dalje te veze.

Predstava „Pokojnik” u kojoj igrate i koju izvodi Crnogorsko narodno pozorište po Nušićevom tekstu uvek je aktuelna. Tema kupovine diploma i drugih društvenih anomalija. Čini se da je toga bilo manje za vreme Jugoslavije?

- U SFRJ je bilo mnogo manje, ali izgleda vratili smo se u onaj period kad je živeo Nušić, u predratnu Jugoslaviju iz 1937. Čak mislim da je danas i malo mračnija situacija. Ta jurnjava za parama i ta besprizornost ljudi koji su u stanju sve da urade da bi nekom nešto oteli, a koriste isto tako i štampu i vlast i policiju, kako bi ocrnili čoveka koji im je smetnja. Mislim da je to danas isto i čak pomalo gore.

Mnogo se snima u poslednje vreme, saradnja liči na onu međurepubličku iz vremena Jugoslavije. Da li taj kvantitet rađa i kvalitet?

- Snima se mnogo više nego što se snimalo onda. Bilo je manje televizija. Imali smo dva programa, naravno da su se stvari radile vrlo studioznije, sporije, bolje. Danas se radi malo prebrzo, ali ne mogu da kažem... Zavisi sve od slučaja do slučaja. Ima dobrih stvari, ima manje kvalitetnih. Rečju, ima svega. Uglavnom nešto što odgovara glumcima je to što se snima dosta, pa mogu da zarade.

Znaju vas i kao vrsnog komičara i kao karakternog dramskog glumca, a glumili ste i tragične likove, ukratko šta je život – komedija, drama ili tragedija?