Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Karanović: Miris poljskog cveća sam snimio iz inata

27.12.2018. 22:19 22:23
Piše:
Foto: TANJUG/ DIMITRIJE GOLL

BEOGRAD: Digitalno reastauriran film "Miris poljskog cveća" Srđana Karanovića iz 1977. godine premijerno je prikazan večeras u Jugoslovenskoj kinoteci.

"Sećam se da smo ga radili sa ogromnom mukom i ogromnim veseljem. Napisao sam 12 verzija scenarija i mislim da sam ga snimio iz inata - iz mog inata i inata Aleksandra Stojanovića, producenta", kaže Karanović.



On je rekao Tanjugu da je imao utisak da je "Centar film", u čijoj produkciji je rađen, sumnjao u taj film.



"Mi smo se borili, borili i bili uporni. Nekoliko godina smo čekali. Prva verzija scenarija je bila napisana pre serije ''Grlom u jagode''. Snimanje je bilo vrlo komplikovano iz mojih raznih zahteva. To je možda moj film u kome ima najviše likova od kojih su većina naturščici skupljeni sa raznih strana tadašnje domovine", istakao je Karanović, koji je scenario napisao s Rajkom Grlićem.



Snimali su u malom naselju blizu Zemuna i, kako kaže reditelj, to je bilo i pakao i veselje.



"Danas kada pomislim na taj film, divim se sebi zbog toga što sam izdržao to snimanje, što sam to zaželeo, a pogotovo se divim ekipi s kojom sam radio i koja me je u svemu podržala. Naravno, postoji puno stvari koje bih drukčije uradio. Mislim da sam danas pametniji, mudriji, ali s obzirom na godine, imam manje energije i snage i danas takav film nikako ne bih mogao da snimim", rekao je Karanović.



Film je realizovan u obliku kolaža sastavljenog od dokumentarnih i igranih delova u kojima se prati poznati glumac od trenutka kada, bez vidljivog razloga, napušta porodicu i posao u pozorištu i odlazi na šlep svog prijatelja lađara.



"Mislim da je to jedna priča koja je uvek bila aktuelna i moguća, ne samo u raznim društvima, nego i kod svih. Svi dolazimo u trenutak kada nam se smuči naš život takav kakav je, okruženje tog života i čoveka, i onda se trudimo da pobegnemo i onda se dešavaju razne stvari", primetio je Karanović.



Karanović kaže da je "Miris poljskog cveća" često nazivao "filmom samoposluge", jer ima puno likova i paralelnih dramskih tokova, pa gledalac može da izabere tok koji mu se sviđa i da ga prati.



"Nazivao sam ga i dokumentarnom bajkom, a u poslednje vreme mi se čini da je smešna drama i to su sve razlozi da se taj film dopadne i današnjoj publici", dodao je Karanović.



U filmu su igrali Ljuba Tadić, Aleksandar Berček, Olga Spiridonović, Sonja Divac, Bogdan Diklić, Branko Cvejić, Slobodan Aligrudić, Čedomir Petrović, Gorica Popović...



Diklić, koji je imao 24 godine u vreme snimanja, kaže da pamti rad na tom filmu posebno što je usledio nakon serije "Grlom u jagode", u kojoj je takođe radio s Karanovićem.



"Nisam igrao nešto složenije, ali su me radovala snimanja i uverili smo se da vreme nije zaboravilo ovaj film, što je najvažnije", rekao je Diklić Tanjugu.



"Miris poljskog cveća", smatra Diklić, mnogo kazuje i o trenutku u kome je nastao i o čoveku i o nekim zasićenjima kao što ih ima glavni junak, o nekim ljudima koji se ne ubrajaju u popularne.



Primećuje i da se društvo mnogo promenilo od onda, i to na gore, a ne na bolje. 



"Ja kada sam bio mlad, mislio sam da stariji ljudi fraziraju kada kažu: ''E. kako je bilo u moje vreme''. To je bila neka čežnja kod tih ljudi, sentiment u odnosu na mladost. Ali, moja mladost tada i moja poodmakla zrelost sada nemaju veze s tom vrstom sentimenta i sasvim objektivno mogu da kažem da su sedamdesete bile puno lepše i radosnije", istakao je Diklić.



Film je 1978. dobio nagradu Međunarodne federacije filmskih kritičara (Fipresci) na Kanskom filmskom festivalu, a na Filmskom festivalu u Puli osvojio je Zlatnu arenu za režiju (Srđan Karanović ), Zlatnu arenu za muziku (Zoran Simjanović) i Zlatnu arenu za fotografiju (Živko Zalar).

Piše:
Pošaljite komentar