Ilija Tatić: Palić je misteriozna oaza umetnosti

Festival će svečano biti otvoren na Letnjoj pozornici Palić u 21 čas uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” proslavljenom srpskom glumcu Bogdanu Dikliću, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji. Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program biće otvoren projekcijom filma “Madam Di Bari” rediteljke Majven le Besko. Kao i svake godine, organizator manifestacije je Otvoreni univerzitet Subotica, koji u tišini i bez pompe omogućuje da svi aspekti festivala proteknu u najboljem mogućem redu. O tome kako je organizovati festival ovakvog gabarita i ugleda, razgovaramo sa producentom festivala i direktorom OU Subotica, Ilijom Tatićem.

– Priprema festivala je prilično stresan period, kada ceo tim prolazi kroz izazove. To je većinom timski rad pa smo upućeni jedni na druge i prolazimo kroz to iskustvo zajedno, rešavajući probleme u hodu, jer nijedno izdanje festivala nije isto i pripreme zavise od mnogo faktora. Kako se približavamo manifestaciji tako opada tenzija pa je otvaranje festivala veliko olakšanje za sve nas – navodi Tatić. – Čim je u pitanju jubilarni festival, onda su očekivanja veća, pa samim tim i odgovornost. Naše je da se pripremimo što bolje i da budemo sigurni da smo dali svoj maksimum. Imamo sreće da radimo sa malim ali iskusnim timom, i sa saradnicima koji pre svega vole Palićki festival. To je važan preduslov da imamo solidnu atmosferu i da nam svima bude lakše u najturbulentnijim momentima. Pomeramo sopstvene granice svake godine i dajemo sve od sebe da budemo bolji. Mislim da nismo još dostigli svoj maksimum i da ćemo u narednih nekoliko godina postići nivo organizacije koji niko nije očekivao. A tvrdim da već sad imamo jedan od najboljih timova u ovom delu Evrope.

Ove godine je veliki broj gostiju na festivalu - najavljeno je čak preko 150 ljudi iz sveta filma. Koga biste, naravno uz dobitnike Lifka nagrada, posebno izdvojili kao ovogodišnje važne i značajne posetioce Palića?

– Izuzetno je zadovoljstvo ali pre svega čast što ćemo ugostiti Andreasa Drezena, Bogdana Diklića, Nikolu Ristanovskog, Mariju Kanjas... To su značajna imena evropske kinematografije i ljudi koji su oblikovali filmsku umetnost, a čiji rad pratimo sa uživanjem već decenijama. Posebno bih istakao Mariju Kanjas kao specifičnu umetnicu underground filma koji je uvek u drugom planu u kinematografiji, a koji donosi jake emocije u kratkim i efektnim formama. Njen rad je možda manje poznat u ovom delu Evrope i zato je ovo sjajna prilika da naša publika otkrije nešto novo. Žirije takođe čine sjajni profesionalci sa velikim karijerama, ljudi koji su vezani za neke od najvažnijih festivala u Evropi, kao i sa uzbudljivim kinematografijama poput Gruzije ili Izraela koje publika upoznaje upravo preko našeg festivala.  Srećan sam što ćemo publici da predstavimo i mlađe autore i glumce iz filmova u takmičarskim programima, kao i u dokumentarnim programima gde imamo sve više sjajnih autora iz naše zemlje. Naravno, ugostićemo i studente filma koji će predstaviti svoje radove i koje ćemo u narednim godinama čekati da se pojave sa svojim prvencima u takmičenju na Paliću. Neizostavni su i sjajni novinari, domaćih i stranih medija, specijalizovani za film, što našem festivalu daje dodatni kvalitet, jer umetnici vole sa njima da razgovaraju.

Šta biste izdvojili iz ovogodišnjih pratećih programa kao naročito značajno?

– Trudimo se da predstavimo sve segmente sedme umetnosti, od dokazanih veterana do amatera koji žele da se izraze kroz film. Zato su naši filmski i prateći programi koncipirani tako da pokriju razne aspekte, a često ih i kombinujemo pa smo imali aktivnosti u kojima kritičari rade sa decom, profesori filma sa amaterima, mladi reditelji sa iskusnijim kolegama. Svi mogu nešto da nauče i ta razmena je nezaobilazni deo našeg festivala. Ove godine imamo tradicionalnu radionicu za mlade kritičare iz osam zemalja, poseban program sa studentima filma i producentima, konferenciju posvećenu srpskim bioskopima, radionicu za predstavnike festivala evropskog filma iz sedam zemalja. Uz to dolaze i paneli, izložbe, promocije knjiga i koncerti kao vrhunac zabave svake noći. Mislim da će biti sjajno iskustvo za publiku da posete izložbu posvećenu Miji Aleksiću kao i izložbu „Palićki momenti“, gde smo predstavili opuštene trenutke sa velikim zvezdama i publikom, koji su sad već postali istorija festivala.

Šta od stranih gostiju najčešće čujete kao dobar utisak o festivalu?

– Većina gostiju je oduševljena lokacijom gde se festival odigrava ali pre svega opuštenom atmosferom. Bez ikakvog preterivanja, to im je najjači utisak. Po tome se i razlikujemo od drugih festivala, vrlo je familijarna atmosfera i ljudi se brzo zbližavaju. Istovremeno, to je i ono što umetnici najviše vole, direktan kontakt sa ljudima koji gledaju njihove filmove, opušteno druženje bez velike pompe i upoznavanje sa nečim što je njima još uvek misteriozno a to je naša gastronomija, arhitektura i mentalitet. Taj imiy Palićki festival ima već više od decenije, da je jedna mala misteriozna oaza umetnosti i hedonizma za koju su svi čuli i žele da je posete.

N. Marković

Koliko je iskorišćen turistički potencijal Palića u svrhe samog festivala? Ima li prostora za unapređenje festivala u tom turističkom segmentu i, s druge strane, povratnog uticaja turizma na festival?

– Kada stavimo po strani umetničke domete festivala, turizam i privredni momenat je sigurno najjači efekat koji jedna manifestacija može da ostavi na sredinu u kojoj se odvija. Ne postoji računica u kojoj mesto gde se festival odigrava nije na dobitku, pitanje je samo koliko se može nadograditi na osnovu koju daje jedan kulturni događaj. Sve studije i iskustva iz zemalja EU se svode na to da se svaki uloženi evro višestruko vraća, čak više od deset puta u komercijalnijim kulturnim događajima. U Srbiji još uvek nismo na tom nivou i potrebno je još mnogo rada kako bi bilo jasno svima da postoji veliki zajednički interes ugostitelja, hotelijera, turističkih operatera i raznih drugih segmenata privrede da deluju u barem nekoj sinhronizaciji, kako bi se maksimalno iskoristio potencijal. Palić kao lokacija je značajno napredovao poslednjih desetak godina, država i grad su uložili mnogo posle decenija zapostavljanja, ali potrebno je nastaviti tim putem kako bi se nadoknadilo sve što je propušteno u tom periodu. Koliko je festival važan za Palić dovoljno svedoči da dok se on odvija, ovde teško da možete naći slobodan krevet. A pun potencijal očekujem da vidimo tek za desetak godina jer ima zaista mnogo prostora za napredak.