GLUMICA JOVANA BERIĆ O FILMU „ŽAL”: Društvene mreže krive realnost
Mlada novosadska glumica Jovana Berić učestvovala je u seriji „Tajna vinove loze“, a uskoro ćemo je gledati i u nadolazećem generacijskom filmu „Žal“. Uz plejadu iskusnijih glumaca Radoslava Raleta Milenkovića, Melitu Bihali, Branku Katić i druge, reditelj je ukazao poverenje i mladim, ali već dokazanim snagama, između ostalih, Pavlu Mensuru, Denisu Muriću i naravno Jovani Berić.
- Film „Žal” u režiji Koste Đorđevića je trenutno u postprodukciji i treba uskoro da izađe. To je jedna crna komedija i mislim da je to nešto novo i da publika nije imala priliku da gleda takvu vrstu filma. Radi se o mladim ljudima, tako da su ljudi oko filma dali šansu mladim stvaraocima i jako sam im zahvalna na tome i baš se radujem izlasku tog filma – kaže za TV magazin Jovana Berić. Ova mlada Novosađanka diplomirala je u klasi profesora Srđana Karanovića, široj publici poznat kao voditelj emisije „Ekskluziv“ na TV Prva. O predstojećem filmu, svojoj glumačkoj klasi i teškoćama profesije, razgovarali smo s Jovanom. Inače, spletom okolnosti, ovu glumicu su novinarski diktafoni dosad nepravedno zaobilazili, ali njeno vreme tek dolazi.
Film „Žal“ posle dugo vremena predstavlja, u neku ruku, generacijsko ostvarenje kakvo nismo navikli da gledamo u poslednje vreme. Možete li da nam otkrijete siže filma?
- Taj film na interesantan način govori iz ugla jednog tinejdžera, na šta je sve spreman i do kojih granica da ide, kako bi dobio naklonost devojke koja mu se sviđa. Iako je u središtu radnje jedan nemio događaj, film na interesantan i duhovit način prikazuje kako jedan dečak pokušava da izvuče neku korist za sebe i bira baš taj „lakši“ put zato što nema dovoljno hrabrosti da prizna vlastita osećanja. U filmu glumi dosta mladih glumaca koji tumače različite likove. Samim tim omladina koja bude gledala ovo ostvarenje moći će da se pronađe u nekom od likova.
Ovo ostvarenje se dotiče i pitanja uticaja društvenih mreža na mlade?
- Za današnje tinejdžere društvene mreže su sastavni deo njihove realnosti. One nekad pospešuju da se pomenuta realnost iskrivi prekomernom upotrebom. U ovom filmu se govori o tome kako ta vrsta komunikacije može negativno da utiče na suštinsko razumevanje sebe samog i svojih vršnjaka.
Kad ste pomenuli vršnjake, da se podsetimo i vaše glumačke klase kod profesora Karanovića, koja je izuzetna - Luka Grbić, Aleksa Marković, Nikola Mijatović, Đorđe Kadijević, Teodora Dragićević, Andrijana Đorđević, Mata Vukosavljević, Mina Nenadović…
- Da. Oni pretežno igraju u beogradskim pozorištima, na filmovima i u serijama i mislim da će se tek čuti za njihova imena.
Da li je profesor Karanović bio strog i zahtevan?
- Ne. Profesor je bio predivan. Imao je individualni pristup prema svakome. Svakom je prilazio na drugačiji način, prema senzibilitetu i mnogo nam je pomogao. On je samo osnažio sve naše veštine i čuvao je našu posebnost i individualnost i jačao ju je.
Neke vaše kolege s klase već igraju po teatrima, a da li vi imate stalni angažman u nekom pozorištu?
- Još uvek nemam. Pomalo radim u lutkarskom dečjem pozorištu „Pinokio“ i u kikindskom Narodnom pozorištu predstavu „Ljubavno pismo” u režiji Dragana Ostojića. Kad smo imali probe, prvi put sam bila u Kikindi. Živela sam tu dva i po meseca i to mi je bilo prelepo iskustvo. Ansambl je mnogo prijatan, stručan, i zaista sam se provela fenomenalno i osećala sam se kao da sam kod kuće. Svi su me lepo prihvatili. Kikinda je apsolutno prelep grad. Videla sam i sove, po kojima je grad poznat, a tamo imaju i najbolji sladoled (smeh), tako da je baš bilo dosta mesta koja sam mogla da vidim i da posetim i stvarno sam se osećala kao da sam tamo otišla na odmor.
Pamti se vaša uloga u seriji „Tajna vinove loze”...
- Jeste, to je moja prva uloga. Glumila sam mladu Jelenu. Tu sam zajedno glumila sa svojom „klasićkom“ Teodorom Dragićević, tako da mi je nekako bilo još lepšte što smo se mi znale pa je bilo i prijatnije za snimanje. Baš mi je drago što sam s njom delila prve kadrove.
Svake godine na našim raznim glumačkim akademijama dobijemo veliki broj diplomiranih glumaca. Puno se snima pa glumci budu i angažovani, ali neki od njih ne mogu, zbog brojnosti, da nađu stalni posao. Vidite li to kao problem?
- Da. Na to pitanje ni ja još uvek nemam odgovor. Čvrsto verujem da svako može da nađe svoje mesto pod suncem, bez obzira koliko nas ima, samo treba biti istrajan. Mislim da je najteže sada u početku.
Nemanja Savić
foto: Privatna arhiva