GLUMAC MILAN KOLAK I autsajder može da uspe u životu

Ovoga puta, zbog toga što se porodica Srdić suočava s novim izazovima i nevoljama ne bi li očuvali svoj originalni način života i opstanak zajedničkog sportskog terena nakon kraha fudbalskih ambicija u prvoj sezoni, Mita Blef naći će se na drugačijem teretnu, otkriva za „Dnevnik” glumac Milan Kolak.

– Ova sezona, za razliku od prve, biće po mom mišljenju, uzbudljivija, jer se priča sada širi na dosta strana. Likovi koji su možda zapostavljeni u prošloj sezoni dobiće svoje trenutke. Stvari će u drugoj sezoni morati malo da se promene budući da taj naš fudbalski nije bio tako uspešan. Otac ove porodice - Ika Srdić, kojeg tumači Lazar Ristovski, ima neka nova rešenja za sinove i šalje ih na različite strane, da doprinesu finansijski. Takoreći, rasprodaje ih, ne bi li od svojih sinova konačno imao neku korist (smeh). I sinovi i snaje te porodice idu u razna zanimanja. Po mom stajlingu možete da zaključite da će se Mita Blef baviti nekim kriminalnim radnjama. E, sad, koliko će biti uspešan u tome to ćemo videti, ali znam da će biti smešno. Bar je meni bilo (smeh). Ne odvajamo se od fudbala ni ovoga puta. U dobrom delu serije fudbal jeste primarna tema, ali se to kasnije menja. Imam utisak da porodica Srdić, šta god da pokuša da napravi, bude neuspešno. To je teret koji nose – otkriva u razgovoru za naš list glumac Milan Kolak.

Da li nam ta porodica vraća i veru u običnog čoveka, njegove snove i neodustajanje uprkos tmurnim vestima i svemu što nas u poslednje vreme „napada”?

– Da, to je super pitanje! To je upravo sudbina jednog, recimo, malog čoveka, koga u velikoj meri kod nas ima i kojeg možemo da prepoznamo. I autsajder može da postigne nešto u svom životu. Austajder koji nije odustao odmah, nego se i dalje nada i ima veru da on tako mali može da doprinese nečemu. Takva je i ova porodica kojoj ništa ne ide, koja kuburi i sa finansijama i sa srećom, stalno ima neke probleme, ali ta njihova vera i nada da će ipak možda sutra nešto bolje uraditi je lajtmotiv ove serije i provlači se do kraja. Mislim da je baš zbog toga i zanimljiva gledaocima.

Kako vi u ovom, možda ne tako lepim trenutku za čovečanstvo,  istrajavate sa svojim snovima i nadanjima?

– Ja sam uvek optimista i hvala Bogu što je tako, mada ne znam da li sam to sam odlučio ili mi je dato. Gledam da ako nešto čovek može da promeni to uvek bude način na koji posmatra stvari i gleda na ovaj svet. Sad mi je palo na pamet da je Nikola Tesla jednom prilikom rekao da mu je strašno uzbudljivo kada ima neki problem, jer taj proces smišljanja i rešavanja neke nelagode su mu neka vrsta igranja. Ne poredim se sa Teslom ni u kom pogledu, ali zanimljivo je da tako posmatram život - nadati se, verovati i svaki problem shvatiti kao još jedan zadatak koji treba da se uradi.

Mladog glumca Milana Kolaka donedavno smo gledali u serijama „Ubice mog oca” i „Južni vetar: Na granici”, a uskoro ćemo ga videti i u novoj sezoni serije „Urgentni centar”. Ipak, kako kaže, sada se više posvetio pozorištu pa ga, nakon snimanja druge sezone serije „Drim tim” očekuju novi procesi. Između ostalog, gostovaće i u Novom Sadu 21. maja u Srpskom narodnom pozorištu s predstavom „Idiot” u režiji Ivice Buljana.

– Taj komad govori o jednoj važnoj temi. Obožavam Dostojevskog. Ako bih morao da biram jednog pisca kojim bih se bavio u pozorištu to bi bio on. Prekopotreban, a danas možda i neophodan. Počeli smo ovaj intervju o nekim današnjim vremenima i okolnostima, a, eto, možda je Dostojevski tračak svetlosti i usmerenje ka nekom putu – zaključio je Kolak. 

Koliko je važno da se na samom setu oseti prijateljska atmosfera i da cela ekipa radi kao „drim tim”? Da li je onda lakše da se dočara jedna ovako optimistična priča kakvu ima ova serija?

– To je najvažnije! Ima i slučajeva kada nisu svi baš u dobrim odnosima. Setimo se samo Pavla Vuisića i Miodraga Petrovića Čkalje koji nisu razgovarali, a napravili su sjajne uloge u „Kamionyijama” i neverovatnu stvar. Ipak, meni je stvarno veoma važno da mogu da funkcionišem sa ekipom. Dolazim na posao da se osećam dobro jer tada mogu nešto i da stvaram. I učili su nas da se, kada se dolazi na set ili pozorište, sve ostavlja ispred vrata i da se kroz njih prođe sa nekom lepom energijom, jer se tako rađaju lepše stvari. Mi ovde jesmo porodica, znamo se već dve sezone. Kada u sceni imate 20 ljudi onda nema prostora za neki individualizam, jer svi smo zajedno i tako se i ophodimo jedni prema drugima. Timski rad je najvažniji.

U filmu „Toma” dočarali ste nam Novicu Zdravkovića, a hoće li u seriji koja se priprema i uskoro treba da se emituje na malim ekranima, prikazati njegov život u nešto široj radnji?

– Hoće, priča se svakako širi. Još ljudi koji su bili deo njegovog stvarnog života se pojavljuju i u seriji. Dobijaju neku posebnu prizmu, jer Toma Zdravković bez tih ljudi nije to što zapravo jeste. Oni svi čine njegov svet i njegov odnos prema tim ljudima čini njegovu ličnost. Serija se širi u najvećoj meri kroz priče o Tominim ženama. Pričajući sa, sad već pokojnim Novicom Zdravkovićem, dotakao sam se i toga. Saznao sam da je on bio, na čudan način, iako mu je bio mlađi brat, njegov savetnik u ljubavnom životu i problemu. Govorio mi je da je Toma znao da nakon nekih raskida leži u krevetu i po deset dana i da pije. Toliko mu je to bolna tačka bila. Novica je bio tu da smiri svog starijeg brata. Bio mu je glas razuma. Biće još scena u Tominom odnosu sa Novicom i ja jedva čekam to da vidim.

Da li vam je Novica upravo bio glavni izvor informacija pri izgradnji njegovog lika i pronicanju u suštinu Tome Zdravkovića?

– Jeste. Kada sam snimao seriju „Urgentni centar” upoznao sam njegovu ženu Jelenu Zdravković koja je kostimografkinja. Kada su me zvali na kasting za „Tomu” ona je bila oduševljena i dala mi je Novicin broj. Tako sam i došao do njega, čuli smo se, najpre, a onda i popili kafu i nisam bio siguran šta ću sve da ga pitam. Kako je razgovor tekao postavljao sam mu pitanja o Tomi i njihovom odnosu. On je čovek pričao dva sata, ceo život je tada prošao u tom našem razgovoru koji je baš bio emotivan. On je i sa autorima filma sarađivao na scenariju. Znate, kada ima mnogo ljudi koji su poznavali osobu o kojoj film govori onda bi svako nešto da vam kaže pa bi ta priča otišla na hiljadu stranu, a oni su izabrali, možda i najlogičniju stranu - brata koji je prošao dosta toga sa njim.

Vrlo mladi ste dobili priliku da steknete veliku popularnost kroz ulogu u filmu„ Kralj Petar”. Kako jedno mlado biće, koje tako ambicioznim projektom ulazi na scenu već iskaljenih umetnika, dočeka taj filmski svet?

– Za mene je to bio jedan od presudnih trenutaka u mojoj filmskoj karijeri. Priča o Prvom svetskom ratu i sudbini našeg naroda mi je neverovatna. Moj čukundeda je prešao Albaniju, probio Solunski front i vratio se kući sa spomenicom, to je ponos moje porodice. Neverovatnom energijom pristupio sam tom snimanju, strašno sam bio uzbuđen, nisam stizao ni da obraćam pažnju na neke stvari. Bilo mi je važno da kroz neki pošten rad doprinesem i zahvalim se tim ljudima koji su to prošli. Što se tiče kolega, bilo je to prelepo iskustvo za mene i stvarno sam zahvalan ovoj produkciji, Lazaru i Petru Ristovskom na sjajnoj saradnji, koja se sada i nastavila. Sad se već poznajemo, znamo kako ko razmišlja, za šta je ko predodređen.

Vladimir Bijelić

foto: Slobodan Šušnjević