Foto izložba i retrospektiva Ž. Žilnika u poklon zbirci Rajka Mamuzića
Želimir Žilnik je ponos ne samo Novog Sada, nego srpske filmske kulture u celini. Nije mi namera da bude duhovit ako kažem da se ta kultura sastoji od srpskih filmova, srpske kinematografije i Želimira Žilnika, što nužno inplicira da je Žilnik kinematografija po sebi, ali ne samo u ovom malom lokalnom prostoru zvanom Novi Sad, Srbija ili region nego je on zaista evropski filmski brend – rekao je Miroljub Stojanović, filmski kritičar otvarajući izložbu „Želimir Žilnik: među ljudima“ priređenu u Galeriji Poklon zbirke Rajka Mamuzića povodom pet decenija filmskog stvaralaštva ovog istaknutog reditelja.
Po Stojanovićem rečima, srazmerno količini pažnje, reakcija i interesovanja u svetu poslednjih godina za Žilnikovo delo on postaje i svetski fenomen po broju svojih retrospektiva i i kritičarskih ođeka, ali i jedinstven rediteljski fenomen u istoriji srpskog filma i filma na ovim prostorima. Specifičnost Žilnikovog rediteljskog potpisa i kontinuitet koji traje pedeset godina ne postoji u evropskom filmu, ni u sazvežđima ni u minornijim izdanjima, sem bliskog ideološkog i estetičkog sadruga čije je ime Žan Lik Godar. Predstavljajući ga kao autora prepoznatljivog po permanentnim traganjima u domenu angažovanog filma sa najplemenitijim pobudama, Stojanović je ukazao da je u pitanju opus koji zaista ima svetski značaj. To je reditelj čije vreme paradoksalno tek dolazi i kako je rekao taj večititi mladić koga nisu mogli korumpirati nikakvim nagradama ostaje jedna od svetlih tačaka srpske kinematografije.
Objašnjavajući populističku floskulu „među ljudima“, kako je nazvao izložbu fotografija sa snimanja svojih filmova, Žilnik je ukazao da ona najbolje označava filmski medij i taj zanat.
“Muzičar bi ovakav jubilej nazvao pedeset godina među crno-belim dirkama, slikar pedeset godina za štafelajem, a na filmu su i oni ispred i oni iza kamere jedan kolektiv i reditelj mora pored rediteljskih i scenarističkih ideja na izvestan način da razume i energiju i znanje i talenat svih oko njega. Kada reditelj kaže da prikazuje svoj film, to je samo poluistina, jer to je delo njega i njegove ekipe”, rekao je Žilnik.
Podsećajući na vreme kada je još vrlo mlad početkom sedamdesetih godina naišao na prve prepreke u vezi filmova koji su do tada bili dosta dobro primljeni, neki i euforično, Žilnik je rekao da se za film „Rani radovi“ obično kaže da je zabranjen u Jugoslaviji, a nagrađen u Berlinu, mada je u Puli 1969. dobio četiri- pet nagrada. Promenom kulturne politike u Jugoslaviji pa i u celom socijalističkom svetu ti filmovi su eliminisani iz distribucije, i on je tada sa tridesetak godina pomišljao da sve to napusti.
Projekcije filmova do kraja januara
Do kraja januara u Poklon zbirci Rajka Mamuzića od 15 časova, tri puta nedeljno smenjivaće se projekcije četrdesetak Žilnikovih kratkometražnih, dugometražnih, dokumentarnih i igranih filmova iz različitih perioda njegovog bogatog stvaralaštva. Na jednom kompjuteru će biti postavljeni filmovi tako da će moći da se vide i van termina za projekcije. U pratećem programu za 11. januar najavljeno je predavanje o Žilnikovom delu dr Miljana Vojnovića “Sociodramski hod po žici naše stvarnosti”. Na tribini o dokumentarnoj TV drami 17. januara uz Žilnika će govoriti i Laslo Vegel i dr Svetislav Jovanov, a masterklas na kojoj će reditelj predstaviti metodologiju svog rada biće održan 25. januara.
No, pomno je čitao iskustva iz takvih situacija kroz istoriju, a kako je rekao, gotovo da nema umetničke branše koja nije prolazila kroz cenzuru od 20. veka do starog Rima, tako da ga je to smirilo. Čitao je tada memoare ruskog književnika Isaka Babelja koji je bio i veliki scenarista, radio je za Ajzenštajna i jedan njegov film je tri puta zabranjivan. Babelj piše da je tada otišao kod Maksima Gorkog i požalio mu se, a on mu je rekao - idite među ljude, kada ga je upitao šta to znači, odgovorio je da mu je rekao sve što je imao da kaže. Tu formulu je, kako je ispričao Žilnik, iskoristio već za nekoliko meseci snimajući dokumentarni film „Ustanak u Jasku“.
Mesto održavanja izložbe podsetilo je Žilnika i na početak njegove filmske karijere kada je za novosadsku “Neoplantu”, koja je privremeno bila smešetena u zgradi Galerije Matice srpske, snimio svoj prvi kratki film “Žurnal o omladni na selu, zimi”, prikazan na otvaranju retrospektive uz TV film Dragomira Zupanca o njegovom umetničkom opusu.
N.Popov
