Premijerom "Imena naroda" otvoreno 27. izdanje Palićkog filmskog festivala
Mirjana Karanović otvorila je u subotičkom bioskopu „EuroSinemaks“ novo, 27. izdanje Evropskog film festivala Palić.
Proslavljenoj srpskoj i jugoslovenskoj glumici prethodno je direktor festivala Radoslav Zelenović uručio Nagradu „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, podsećajući da na činjenicu da je Mirjana Karanović debitovala na velikom platnu pre ravno četiri decenije ulogom u „Petrijinom vencu“ Srđana Karanovića, za koju je dobila i Zlatnu arenu u Puli. „Ponosna sam na proteklih 40 godina bavljenja ovim divnim poslom, u koji sam se zaljubila još kao dete. Nisam očekivala ovakvu karijeru, budući da su glumice, dok sam odrastala, uvek bile nekako glamurozne, a ničeg glamuroznog nije bilo u mom životu. Ali dogodio se “Petrijin venac” dok sam još bila na akademiji, potom i “Otac na službenom putu”, a sad znam da je zapravo najveći uspeh glumice da je živa, da traje, i da je spremna da osvaja nove prostore u umetničkom univerzumu. Puno su me o tome, kao i o značaju odustva arogancije u glumi, naučile dve dive koje, igrom slučaja, imaju isto ime, a kojima sam se od malena divila i na njih se ugledala: Mira Stupica i Mira Banjac“, rekla je Mirjana Karanović, dodajući da Nagrada „Aleksandar Lifka“ predstavlja važnu potvrdu da lestvicu kvaliteta, koju je od početka podigla na veoma visok nivo, iznova i iznova mora da potvrđuje.
Svoju klupu u parku kraj Palićkog jezera dobiće, kao laureatkinja Nagrade „Aleksandar Lifka“, i mađarska filmska rediteljka i scenaristkinja Ildiko Enjedi, autorka niza vrhunskih ostvarenja, poput „O telu i duši“, nagrađenog Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu. „Palić je veoma specijalno ostrvo i nadam se da će još dugo, dugo zadržati sve te svoje bogate relacije“, poručila je proslavljena sineastkinja povodom priznanja video porukom, a na isti način se Evropskom filmskom festivalu zahvalila i italijanska montažerka, rediteljka i snimateljka Sara Fgajer, dobitnica nagrade „Underground spirit“ za izuzetan rad na polju nezavinskog filma. Govoreći o ovoj autorki, Nil Jang, selektor programa “Mladi duh Evrope” i koselektor programa “Paralele i sudari”, naveo je da festivali uglavnom daju nagrade rediteljima i glumcima, iako u kinematografiji postoje i mnogi drugi i te kako važni stvaraoci, poput montažera. „Sara Fgajer je dobitnica Evropske filmske nagrade za najbolji kratki film, za ostvarenje “Godine”. Upravo taj film najbolje ilustruje njenu specijalnost, a to je montaža arhivskog, zaboravljenog materijala kojem daje originalan autorski pogled. Ni u kinematografiji bez prošlosti nema sadašnjosti, a bez sadašnjosti nema budućnosti“, naveo je Nil Jang.
Prve festivalske večeri počeo je i glavni takmičarski program, i to premijernim prikazivanjem ostvarenja „Ime naroda“ reditelja Darka Bajića, filma o velikanu srpske istorije Svetozaru Miletiću (1826 – 1901) i njegovoj borbi za politička i kulturna prava Srba u KundK monarhiji zbog koje se i našao na udaru ugarskih vlasti. Kako je to na konferenciji za novinare pojasnio koscenarista Kosta Peševski, iz obimnog tekstualnog predloška Milovana Vitezovića, koji prolazi kroz ceo Miletićev život i vodi sve do Jaše Tomića i na kraju prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, bilo je važno naći petlju oko koje će se film vrteti. „Pronašli smo je u priči o dve generacije, koju će povezivati Miletićeva kćerka Milica, potonja supruga Jaše Tomića. Ona pri tome nije samo porodična, već i idejna spona, jer ona ni po koju cenu neće odstupati od očevog puta, i biće velika podrška Tomiću da Miletićevo političko zaveštanje izvede do kraja. Zbog toga film vodimo i kroz dva vremenski paralelna toka, poslednje decenije 19. veka, s jedne, i 1918. godinu, s druge strane. Jer, ni Miletićeva ideja ni naša priča ne završavaju se njegovom smrću, već ostvarenjem cilja za koji se on ceo svoj život borio“, naveo je Peševski.
Ljubomir Bandović, kome je poverena uloga Svetozara Miletića, otvoreno je govorio o tome da je lik čuvenog novosadskog gradonačelnika, advokata, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj monarhiji gradio ne samo na temeljima opštepoznatih karakteristika ovog velikog čoveka: prodornosti, energičnosti, rečitosti, pravdoljubivosti, nepotkupljivosti… već možda još i pre oslanjajući se na njegov odnos prema porodici, ljubav prema deci, prijateljima i, dakako, političkoj ideji koju je branio. „Miletića su mogli da strpaju u zatvor, da ga truju lekovima, ali nisu mogli da mu oponoraju. Jer, laž ima dve strane. Istina nema“, rekao je Bandović, koji je dodao da bi, kao glumac, bio prezadovoljan ukoliko bi mu se u karijeri ukazao još jedan ovakav projekat kao što je „Ime naroda“.
Pored Bandovića bez svake sumnje prvo glumačko ime filma je debitantkinja Anja Pavićević, još uvek studentkinja FDU, koja tumači mladu Milicu Miletić. O tome, uostalom, svedoči i neskriveno odluševljenje njene koleginice Ane Franić, koja se posle nekoliko godina izbivanja vraća na veliko platno u ulozi Anke Miletić. „Anja nas je sve osvojila ne samo sjajnom glumom, nego i činjenicom da je fina, pristojna, suptilna mlada devojka. I uverena sam u to da smo u njoj dobili buduću veliku, veliku glumicu“, uverena je Ana Franić. Sama Anja Pavićević je skromno rekla da joj je zaista velika čast što je dobila priliku da na velikom platnu dočara herionu kakva je bila Milica: „Puno mi je značila i podrška predivnih partnera, koji su mi pomagali ali su, što je još važnije, verovali u mene“.
Prezadovoljan je Anjinom debitantskom rolom bio i reditelj Darko Bajić, po čijim rečima se upravo zahvaljujući njoj, Ljubi Bandoviću, Ani Franić, ali i Žarku Lauševiću, Miodragu Mimi Karayiću i celoj preostaloj glumačkoj ekipi na snimanju stvorila „fina emocija koja je predstavljala sjajnu podlogu za rad“, na koju se potom nadogradili inventivnost snimatelja Zorana Jovanovića Žofre, kao i kompozitora Dejana Pejovića. S druge strane, veliki aplauz, kojim je publika ispratila kraj projekcije njegovog ostvarenja na otvaranju Palićkog filmskog festivala, bio je, kaže Bajić, satisfakciju za sav napor uložen da jedna velika biografsko-istorijska priča dobije svoj filmski epilog. „Bilo je i teško i zahtevno vratiti se u 19. vek i doneti verodostojno tu priču o Miletiću, Milici, Jaši Tomiću… E sad, da li smo na kraju dobili savremeni ili film epohe, teško se može reći, pogotovo ako imamo u vidu da sve to, što nam se dešavalo u 19. veku, sada se ponavlja, samo sa drugim akterima, počev od načina na koji svetski moćnici komuniciraju s našom kulturom i srpskim narodom uopšte. Međutim, činjenica je i da mi sami nismo baš svesni koliko su Svetozar Miletić i njegova Milica važni za našu sredinu. U Beogradu, na Dorćolu, tek jedna uličica nosi ime Svetozara Miletića, dok se po njemu u Bratislavi zove jedna od najvećih avenija. Stoga je “Ime naroda” i filmska priča o našoj zaboravnosti“, poručio je Bajić.
Prvi ljudi festivala jednodušni su u oceni da je učinjena velika stvar time što su, i pored dva odlaganja, uspeli da Palić i Subotica i ove godine budu domaćini referentnom preseku evropske kinematografije. Za Iliju Tatića, direktora subotičkog Otvorenog univerziteta, uprkos činjenici da ni publike ni gostiju iz objektivnih, epidemioloških razloga neće biti kao nekih ranijih godina, stekli su se uslovi da ovo bude „dobro festivalsko izdanje“. Na tom fonu su i reči direktora festivala Radoslava Zelenovića, koji je naveo da će do 18. septembra biti prikazano više od 60 igranih i preko 70 dokumentarnih filmova. Svako pomeranje festivala je zapravo bilo kao pravljenje novog, jer morate računati s tim da se mnogo toga u međuvremenu menja, od epidemiološke situacije do toga hoćemo li dobiti odabrane, odnosno željene filmove. Ipak, na kraju smo pokazali da i u najkomplikovanijim uslovima možemo da realizujemo festival“, rekao je Zelenović.
M. Stajić