Časopisi: Ljubomir Simović pesnik čuda

U stalnoj rubrici „Poezija i proza” objavljeni su prilozi Matije Bećkovića, Milosava Tešića, Gorana Petrovića, Radovana Belog Markovića, Gojka Đoga, Milana Nenadića, Labuda Dragića, Dragana Jovanovića Danilova, kao i izbor iz „Antologije kineske proze 20. veka”. Antologiju će tokom ove godine objaviti novosadska „Agora“ u prevodu sa kineskog Bojana Tarabića.

O pesništvu Ljubomira Simovića, u rubrici „Eseji“, piše Jovan Delić navodeći da od prvoga stiha pesme „Balada o običnom čoveku”, napisanog za srpsku poeziju znamenite 1953. pa do trilogije Planeta Dunav i stihova koje sada, u svojoj dubokoj zrelosti i samoći cedi, Simović se potvrđuje kao veliki pesnik koji obično pretvara u neobično; kao pesnik sve samih čuda koja bez njega ne bismo videli ni osetili. Pesmu „Plava grobnica- Vido” Milosava Tešića, treću po redu u srpskoj pesničkoj vertikali, posle Milutina Bojića i IvanaV. Lalića, analizira Aleksandar Jovanović. Po njegovim rečima, naše tri „Plave grobnice” nerazlučivo su povezane i traže uporedno čitanje i razumevanje. Ono što je umirući pesnik slutio nad krfskim vodama, nastavili su moderni pesnici sedam i deset decenija kasnije, ne bez melanholije i gorčine, ali sa istim otadžbinskim osećanjem neprekinute povesti. Luna Gradinšćak bavila se američkom pesnikinjom i nobelovkom Luiz Glik i načinom na koji ona autobiografske podatke pretače u poeziju.

U rubrici Svedočanstva“ Letopis donosi dva teksta Ivana Negrišorca sa predstavljanja knjige vladike Irineja bačkog, kao i reč zahvalnosti na Svečanoj akademiji na kojoj mu je uručena Nagrada „Mihajlo Pupin“. Objavljena je i beseda Zlate Kocić, prošlogodišnje dobitnice nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“ posvećena ovoj pesnikinji i njenoj pesmi „Kad se nebo muti“.

Nova rubrika „Povodi” posvećena je Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (1821- 1881) povodom dvesta godina od rođenja. O Odama Dostojevskog, koje je i preveo sa ruskog, piše Zoran Đerić, Želidrag Nikčević analizira njegovog junaka Rodiona Romanoviča Raskoljnikova iz romana „Zločin i kazna“, a Volf Šmid predstavlja mentalni događaj u ovom delu velikog pisca. Razgovor saTomašom Evertovskim, doktorom filoloških nauka, koji predaje poljski jezik i književnost na Šangajskom univerzitetu međunarodnih studija, a bavio se i srpskom kulturom vodila je Jelena Marićević Balać. Doktorska teza Evertovskog posvećena je pitanju latiniteta u poljskom i srpskom romantizmu i poredbenoj relaciji između Mickievičevog i dela Laze Kostića.

Stalna rubrika „Kritika” prati aktuelnu književnu produkciju, a u ovom broju tekstove potpisuju: Milan Gromović, Milan R. Simić, Milivoj Nenin, Zdenka Valent Belić, Nebojša Lazić i Srđan Orsić. Letopis je uveo još jednu novu rubrika „Iz sveta” u kojoj Predrag Šaponja prati aktuelna dešavanja na svetskoj književnoj i kulturnoj sceni.

N.Popov