Od Egzita 150 miliona evra srpskoj privredi
NOVI SAD: Rezultati istraživanja, koje je sproveo "TIM Centar", pokazuju da je ovogodišnji "Egzit" domaćoj privredi i Srbiji doneo 14,4 miliona evra, te je tako od osnivanja festivala do danas domaća privreda ostvarila više od 150 miliona evra direktne ekonomske koristi od "Egzita".
Ove godine je novosadski festival zabeležio rekord od preko 215.000 posetilaca iz više od 60 zemalja sveta.
Među njima su prednjačili gosti iz zemalja nekadašnje Jugoslavije koji su činili 23,2 odsto publike, dok je veliki broj gostiju stigao iz zemalja Zapadne Evrope - 21,6 odsto od ukupnog broja posetilaca.
Među stranim fanovima Egzita najviše ih dolazi iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Belgije, a raste i broja gostiju iz Italije, Francuske, Irske i Španije.
Ove godine je bilo i nešto više posetilaca iz Istočne i Jugoistočne Evrope koji su zajedno činili 14,2 odsto od ukupnog broja, a među njima prednjače oni iz Turske, Mađarske, Grčke, Rumunije i Bugarske.
Raste i broj posetilaca i iz Rusije, Ukrajine, Poljske, Češke i Slovačke, ističu organizatori.
Konstatno raste i broj turista van evropskog kontinenta, a ove godine je njihov ukupan broj uvećan čak za trećinu.
Tako su oni činili 6,3 odsto od ukupnog broja, a među njimanajviše je Amerikanaca, Australijanaca i Kineza, koji zajedno čine polovinu vanevropskih gostiju, dok su u drugoj polovini ove grupe turisti iz Brazila, Južne Koreje, Japana, Tajlanda i drugih udaljenih destinacija.
Oni ujedno najviše troše i u Srbiji u proseku ostavljaju preko 600 evra po osobi.
Slede ih gosti iz Zapadne Evrope sa 532 evra, dok prirodno najmanje troškove ima domaća publika sa prosečno potrošenih 312 evra, pa u proseku, posetilac "Egzita" za vreme festivala potroši čak 431 evro.
Istraživanje je još jednom potvrdilo i da veliki broj stranih gostiju na Egzitu iskoristi priliku da poseti i Beograd, te još neke manje destinacije u Srbiji, gde se u proseku zadržavaju dva do četiri dodatna dana.
Od anketiranih posetilaca čak 98 odsto je izjavilo da će sigurno ili sa velikom sigurnošću ponovo doći na "Egzit".
Gotovo 64 odsto turista doputovalo je baš zbog festivala, dok jedna trećina, uglavnom domaćih gostiju, navodi da bi svakako posetila Novi Sad.
Čak 50.8 odsto anketiranih kaže da im se zbog "Edžita" popravilo mišljenje o Novom Sadu, dok 46,5 odsto tvrdi da je su povoljno mišljenje koje su već imali zadržali.
Prosečna starost publike "Egzit" festivala je 25,6 godina i visokoobrazovani posetioci čine većinu.
Publiku sa kupljenim ulaznicama čini 50,9 odsto zaposlenih, 39,7 odsto studenata i 3,5 odsto srednjoškolaca, a 5,3 odsto zajedno čine svi ostali.
Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku tokom trajanja festivala, a anketirani su isključivo posetioci koji su ulaznicu kupili, dok su učesnici, radnici, predstavnici medija i drugih institucija izuzeti.
Kada se ekonomskom efektu koji je "Egzit" imao u Srbiji doda i ustanovljenih 10.1 milion evra doprinosa "Si star" festivala Hrvatskoj privredi, kao i 9,9 miliona evra od "Si dens" festivala crnogorskoj privred i zasad neprocenjen efekat "Revolušn" festivala na rumunsku ekonomiju, "Egzit Leto ljubavi" regionu je ukupno donelo najmanje 34 miliona evra.
Time je, kako naglašavaju organizatori, potvrđeno da se radi o jednom od najvećih festivalskih poduhvata u svetu, koji je ovog leta okupio preko 350.000 ljudi iz više od 90 zemalja sveta na čak četiri uzastopna festivala u regionu.