Čas oslobađanja
po motivima dela Danila Kiša. Vršilac dužnosti upravnika SNP-a Zoran Đerić, zaintrigiran i obradovan neobičnim naslovom, podsetio je da je Kiš “Časom anatomije” potvrdio reputaciju angažovanog intelektualca, rodonačelnika postmoderne, pretvorivši odbranu od napada da je plagijator u jedinstveno umetničko delo. Za v.d. direktora Drame SNP-a Miodraga Petrovića, pak, reč je o dva izazova na radost publike: Kišovom za Urbana, i Urbanovom za glumački ansambl SNP-a. Izazove u kojima su se, dodao je, svi pokazali sjajno.
– Uglavnom radim predstave u kojima je tekst ista inspiracija kao i svest o društveno-političkom trenutku – počeo je Urban svoje obraćanje na jučerašnjoj konferenciji za novinare. – U radu sa glumcima, uvek se bavimo i sobom, iskustvom, ali ne u egoističkom smislu. U “Času anatomije”, bavili smo se odnosom umetnika prema društvenoj stvarnosti, u kojoj je umetnik, glumac, i građanin, deo sveta oko njega.
Urban se zatim za trenutak osrvnuo i na stanje u kulturi, gde je teško raditi sa slabo plaćenim ljudima, a posebno u situaciji u kojoj se sve više propisuje kakva treba da bude kultura, baš kao kod Kiša – “glavni” su komesari vlasti i čaršija.
– Dobro pozorište pokušava da govori istinu. Ako sam otišao ispred TV-a i došao u pozorište da vidim da je sve u redu, onda to nije pozorište – kaže Urban. – Upravo nacionalni teatri ne smeju da podilaze publici, niti da se bave umetnošću 19. veka.
To je prava briga za kulturu i identitet.
Pohvalivši saradnike, Suzanu Vuković za rad na dramaturškom oblikovanju predstavu - u okviru kojeg će pored izvornika biti korišćena i “Grobnica za Borisa Davidoviča”, dokumentarna građa, te pesme Šandora Petefija koje je na srpski prevodio Kiš - zatim Irenu Popović Dragović za potpuno novi, lirski pristup muzici u njegovim predstavama, Marinu Sremac za kostim, Željka Piškorića za scenografiju i Andreju Kulešević „ne samo za scenski pokret, nego i za časove fizičke kulture koje je uvela ansamblu predstave”, Urban je istakao kolektivnu prirodu stvaranja i obećao zabavnu, uzbudljivu i ozbiljnu predstavu.
– Svaka totalitarna ideologija razara ljudskost – citirala je Kiša glumica Milica Grujičić, navevši da se u državi koja ne gasi novogodišnje ukrase forsira sjaj, dok ljudi masovno odlaze ili pričaju, razmišljaju o odlasku, što se dešava i njoj. – Nije slučajno Kišova priča ponovo aktuelna, a mi pristajemo na to.
Glumica Alisu Lacko nema strah pred premijeru, dok je glumica Draginja Voganjac uzbuđena zbog, ubeđena je, značajne i retke predstave koja će osloboditi neke ljude i biti zapamćena. Objasnila je da prvenstveno misli na ljude u publici, mada je jasno da je i sam proces, u kom se dosta razgovaralo i podsticala kreativnost, bio veoma bitan za glumački ansambl. U predstavi još igraju: Radoje Čupić, Jugoslav Krajnov, Marija Medenica, Sanja Ristić Krajnov, Igor Pavlović, Višnja Obradović, Nenad Pećinar.
I. Burić
Iza žice
Komentarišući plakat predstave, reditelj Urban je rekao da ga dugo prati upotrebljena Kišova fotografija i da se i sam oseća pomalo tako, “iza žice”. Žrtva je žrtva, kaže Urban, a sve drugo je demagogija, laž. Fotografiju o kojoj je reč, dobijena je iz porodične zaostavštine od Mirjane Miočinović.