„Zabranjeno pušenje” ponovo u Novom Sadu
Zabranjeno pušenje je verovatno jedini bend u istoriji rokenrola koji je jedno vreme mogao da svira u dva grada, na dve scene, istovremeno. Da trik bude veći, u toj situaciji to bi bili bendovi sa dve
potpuno različite postave, koje bi svirale potpuno isti repertoar. Zato se i danas na vest o koncertu Zabranjenog pušenja može zapitati: “A koje Pušenje?”
Cela ova meditacija dolazi upravo od vesti da će 21. februara u klubu “Kvoter” u Novom Sadu, nakon dvogodišnje pauze, koncert održati Zabranjeno pušenje. Inspiraciju pojačava činjenica da je koncertna turneja povezana sa tridesetogodišnjicom albuma “Das ist Valter”, jednim od velike četvorke albuma Zabranjenog pušenja (u izvornoj postavi benda, tu su još “Dok čekaš sabah sa šejtanom”, “Pozdrav iz zemlje Safari”, “Male priče o velikoj ljubavi”). Tačnije, povezana je sa prvim albumom Zabranjenog pušenja koji je, kao i svaki prvenac, među zagriženim ljubiteljima i do danas ostao najvažniji. Ta činjenica obnavlja uspomene ne samo na neki tamo album nekog benda, nego na početak i nastanak novog primitivizma kao odgovora na novi talas. Podseća na Top-listu nadrealista, uz koju je vezana i nova istorija (eks) Jugoslavije. U njoj, još uvek nema mesta pomirenju.
Dr Nele Karajlić, prepoznatljivi frontmen Zabranjenog pušenja, nedavno je obnarodovao u svojoj knjizi “Fajront u Sarajevu” da je raspad benda počeo još pre raspada Jugoslavije, kad je gitarista Sejo Sekson primetio da je sve počelo previše da se vrti oko jednog čoveka koji nije bio on. Španska serija dostojna one u Bitlsima. Otimanje za mikrofon koje nije mnogo dobra donelo ni bendu, ni njegovim ljubiteljima.
Ipak, mogu oni da pričaju šta hoće, raspadu benda koji je za posledicu imao pomenutu istorijsku notu bukvalnog raspada - cepanja na dva istoimena benda, kumovale su devedesete i početak rata u Jugoslaviji. Paradoksalno, ono što je bend već predviđao u svojim pesmama i vanmuzičkim aktivnostima, došlo je po svoje - glupost i nesloboda su zavladale, a publika umesto prepoznatljivog, dobila dva neprepoznatljiva proizvoda. Dva Zabranjena pušenja koja danas manje teraju inat jedno drugom (Neletovo Pušenje je čak promenilo naziv u Non smoking orkestra), ali i dalje ostaju nepokolebljiva u eventualnom ujedinjenju, mimo svih podela.
Ove priče ne bi ni bilo da nije reč o tridesetogodišnjici albuma koji nosi ime Vladimira Perića Valtera, ime Sarajeva, najsimboličnijeg heroja najsimboličnijeg grada najsimboličnijeg rata u centru svih ratova 20. veka. Doživljena kako je ispričana, to je više priča o tridesetogodišnjici rata. Kao da je u njoj reč o kraju srednjeg veka i 300 godina koje su posle toga trebale zemljama Starog kontinenta da srede račune, a višak emocija ostave po strani.
Igor Burić