ZLOČIN KOJI JE IZMENIO SRBIJU Devet godina od ubistva subotičanke Tijane Jurić

Monstruozni zločin nad petnaestogodišnjom devojčicom, koji je zaprepastio celu Srbiju, raskrinkan je 7. avgusta 2014. godine, nakon bezmalo dve sedmice intenzivne potrage. Počinilac je bio tridesetčetvorogodišnji mesar iz Surčina Dragan Đurić, koji je zbog otmice i ubistva Tijane u noći između 25. i 26. jula 2014. osuđen na 40 godina zatvora. Tijanin otac Igor Jurić osnovao je nedugo potom fondaciju nazvanu imenom svoje ćerke, posvetivši se borbi protiv pedofila i ubica dece, kako se ovakvo zlodelo ne bi ponovilo.

Podsećajući na ovu tragediju, mediji su naveli da je Tijana Jurić 25. jula 2014. vozom pošla u Bajmok, u posetu babi i dedi s majčine strane. Tog dana, ona je otišla na turnir u malom fudbalu u Rati, a zatim je veče provela sa prijateljima, da bi oko ponoći krenula kući, u društvu jedne devojčice i dečaka. Nasred puta, odlučila je da sama krene nazad ka Rati, kako bi jednom drugu vratila duksericu koju je pozajmila od njega iste večeri. Kako se dugo nije pojavila, drug joj je krenuo u susret, znajući kojim će putem ona doći. Tijane, međutim, nije bilo, a na zemljanom putu nadomak terena gde je trebalo da se nađu nalazila se njena bela patika kao i veštački nokat. Iste večeri, stanovnici Bajmoka su počeli da je traže, u potragu se uključila i žandarmerija, a javnost je sa pažnjom i zebnjom pratila traganje iz dana u dan.

Nažalost, 7. avgusta je obelodanjeno da je Tijanino telo pronađeno na smetlištu u Čonoplji, u blizini Sombora, 23 kilometra od mesta na kojem je oteta u Bajmoku. Đurić je uhapšen u mesari u Surčinu. Utvrđeno je da je Đurić u noći zločina najpre kolima udario Tijanu, a zatim je udarao, skinuo odeću s nje i odvezao je na mesto gde ju je usmrtio i na kojem je kasnije pronađeno njeno telo.

Posle zločina, Đurić je nastavio sa životom kao da se ništa ne događa, a isto se ponaša i u zatvoru, izdržavajući kaznu od 40 godina robije na koju je osuđen. Jedina koja ga je posećivala bila je njegova majka.

Znao je Dragan posle ubistva kako da se otarasi leša, da dođe kući, da 12 dana živi svoj život. Policija ga je uhapsila u na poslu. Sekao je meso. Ispričao je sve o zločinu, ali ne i zašto ga je počinio.

Trinaestog dana od nestanka, a prvog od otkrića ubistva (8. avgust), objavljeno je još detalja o slučaju. Naime, Đurić je, u jednoj od najobimnijih potraga u istoriji srpske policije, otkriven sistemom eliminacije. Meštani Bajmoka su otežali istragu, tako što su potencijalne dokaze gazili i premeštali prilikom traženja Tijane, ali je, na osnovu baznih stanica mobilne telefonije, utvrđeno da je Dragan kritične noći bio na mestu otmice. Posmatran je od utorka, 5. avgusta, ali se ponašao sasvim obično, dok je veza između njih dvoje bila nepostojeća. Priveden je u nameri da otkrije gde drži devojku, ali je nakon poligrafskog testa priznao da ju je ubio.

Monstrum iz Surčina je 15. aprila u Višem sudu u Subotici osuđen na tada maksimalnih 40 godina zatvora. U presudi, koju je pročitala sudija Gordana Kojić, navedeno je da je Đurić kriv za dela koja stoje u optužnici i izrečene su mu kazne za pojedinačna dela za koja se tereti – za silovanje u pokušaju 12, a za teško ubistvo 40 godina zatvora.

Tačno četiri meseca kasnije, Đurić je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora. Preispitujući odluku o kazni, Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, smatrajući da je takva kazna nužna mera za ostvarivanje svrhe kažnjavanja i postizanja kako opšte, tako i specijalne prevencije. Okolnosti i način izvršenja krivičnih dela ukazuju na takav bestijalni zločin da je neophodno izreći najstrožiju kaznu koje naše krivično zakonodavstvo predviđa za teško ubistvo. Sud je u presudi naglasio brutalnost i agresivnost okrivljenog, kao indikator stepena bezobzirnosti okrivljenog spram maloletnog uzrasta i bespomoćnosti oštećene.

Osnovač Fondacije Igor Jurić se borio i da Srbija uvede Amber alert, sistem po kome se u potragu za detetom kreće odmah i u koji se uključuje veliki broj ljudi i institucija, što omogućava bolju potragu za nestalim detetom. U tome je i uspeo, a Amber alert će zaživeti u Srbiji od 1. novembra ove godine.

- Sistem funckioniše na način da kada nestane dete i kada se prijavi policiji, ona radi procenu i gledaju se kriterijumi koji moraju biti ispunjeni da bi se on pokrenuo. Kada se pokrene, prekidaju se svi televizijski programi na svim televizijama u Srbiji, objavljuju se fotografije i drugi podaci deteta, gde je nestalo, šta je imalo na sebi, neku karakteristiku i osumnjičenu osobu, ako je otmica u pitanju. Isto će prekidati programe i radio stanice, sa tim što će oni morati da opišu dete i sve informacije, takođe će i portali morati objaviti sve informacije. Mobilni operateri će slati MMS i SMS sa svim ovim informacijma. Na auto-putevima će biti objavljeno da je nestalo dete umesto znaka: držite rastojanje - pojasnio je Jurić.

Sistem obaveštavanja javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece, koji je nastao 1996. godine i danas funkcioniše u 22 zemlje u Evropi, SAD i drugim državama sveta.

Tijanin otac Igor Jurić je 2015. godine osnova Fondaciju „Tijana Jurić” koja je proteklih mnogo uradila da se poveća bezbednost dece. Oktobra 2021. godine Fondacija je promenila ime u Centar za nestalu i zlostavljenu decu i deluje na regionalnom novou.

Zahvaljujući upravo inicijativi Fondacije „Tijana Jurić”, koju je podržalo oko 160.000 građana. Skupština Srbije je 21. maja 2019. usvojila izmene Krivičnog zakonika kojim je uvedena kazna doživotnog zatvora. Ona je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom ili nemoćnim licem.

Iako je predviđeno da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora, u skladu s inicijativom Fondacije „Tijana Jurić” predviđeno je, međutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.

M. Bozokin