Zbog SMS nameštanja 18 osuđenih

prilikom učestvovanja u pojedinim igrama na sreću, takozvanim SMS licitacijama  Državne lutrije Srbije, osudivši petoro na kazne zatvora, a trinaestoro na kućni zatvor bez elektronske nanogice. Svima su izrečene i novčane kazne.

Nepravosnažnom presudom je na četiri i po godine zatvora i novčanu kaznu od 150.000 dinara osuđen prvookrivljeni Predrag Bećirić, kome optužnica pripisuje da je „mozak prevarnog licitiranja“ u pojedinim igrama na sreću, u kojima su deljene novčane nagrade, automobili i stanovi.

Okrivljenoj Marijani Mijanović izrečene su kazne tri godine zatvora  i 100.000 dinara, dok je na novčanu kaznu u istom iznosu i dve godine zatvora osuđen Ognjen Petar Todorović.

Optuženi Miloš Banduka je prvostepeno osuđen na 20 meseci zatvora i 90.000 dinara novčane kazne, a Darko Dragosavljević na kaznu od godinu i po zatvora i 80.000 dinara.

Na kućni zatvor u trajanju godinu osuđeni su: Marko Banduka, kome je utvrđena i novčana kazna od 80.000 dinara, Miloš Mirić, kažnjen i novčano sa 70.000 dinara, i Boško Ivošević, kome je izrečena i novčana kazna od 60.000 dinara.

Po deset meseci kućnog zatvora i po 50.000 dinara novčane kazne presuđeno je Nenadu Vukoviću i Bojani Tutunović, dok su na po devet meseci kućnog zatvora i po 50.000 dinara novčane kazne osuđeni Viktor Vickov i Vladimir Sladić.

Ostalih šestoro okrivljenih su nepravosnažno osuđeni na po šest meseci kućnog zatvora i novčane kazne po 40.000 dinara. 

Proces je pokrenut pre šest godina, a Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjiči okrivljene da su od septembra 2009. do februara 2010. godine u više navrata u igrama na sreću, takozvanim SMS licitacijama za najnižu ponudu, „RTS licitacija”, „Grand licitacija” i „Grand auto”, „suprotno pravilima igara na sreću, upotrebom tehničkih uređaja, uticali na ishod u svoju korist“. Optužnica ih tereti da su u tome uspeli „umrežavanjem dvadeset personalnih računara i oko 200 mobilnih telefona uređajem za prilagođavanje komunikacije, uz specijalan softverski program“.

Najmanja jedinstvena ponuda kojom se, po koncepciji igara na sreću, osvajala nagrada, „izračunavana je na osnovu ponuda poslatih tokom igre, zahvaljujući funkcionalnom računarskom sistemu i softveru, dok je korišćenjem velikog broja SIM kartica lažno prikazivano da se radi o više učesnika“, tvrdi optužba. To sve, po navodima optužnice, rađeno je iz iznajmljenog stana na Novom Beogadu.

Odbrana je nezadovoljna presudom i ostaje pri svojim argumentima kojima osporava sve, od pravne kvalifikacije krivičnog dela prevare koje je optuženima stavljeno na teret do presuđenih kazni. Advokat Nebojša Milosavljević, jedan od branilaca u postupku, kaže za „Dnevnik” da će odbrana svih okrivljenih uložiti žalbe Apelacionom sudu koji će i doneti konačnu odluku.

– Odbrana smatra da nema krivičnog dela prevare jer za postojanje tog dela mora da postoji oštećena strana – objašnjava advokat Nebojša Milosavljević. U ovom slučaju veštaci finansijske struke koji su obavili veštačenje, utvrdili su da je Državna lutrije Srbije samo dobila. Dakle, nema nikakve štete na strani DLS-a i odbrana smatra da niko nije oštećen. A ako nema štete, nema ni prevare. Jedino bi neko od učesnika igara na sreću mogao biti oštećen, ali morao bi da bude tačno označen imenom i prezimenom i koliku je štetu pretrpeo.  

J. J.

Oduzimanje nagrada

Presudom je naloženo da se oduzmu sve sporno osvojene nagrade, a reč je o ukupno 188 nagrada, što novčanih, što različitih materijalnih.

Ranije, na početku istrage, među „sporno“ osvojenim nagradama pominjano je i pet stanova i 125 putničkih automobila, od toga deset „škoda“ različitih modela, tri „folksvagena pasat”, i 107 „fijata punto”.