Za pet godina u saobraćajnim nesrećama na putevima poginule 2.674 osobe
Nema dana a da se na putevima širom Srbije ne dogodi saobraćajna nesreća u kojoj ima poginulih i povređenih. Za pet godina u Srbiji je u saobraćaju stradalo 2.674 osobe, teške telesne povrede je zadobilo 16.474 lica, dok je lake telesne povrede zadobilo 83.280 ljudi.
Ove podatke nedavno je saopštila Agencija za bezbednost saobraćaja, sumirajući petogodišnji period od 2017. do 2021. godine. U posmatranom periodu, dogodilo se ukupno 173.360 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 2.451 saobraćajna nezgoda s poginulim licima, 66.887 saobraćajnih nezgoda sa povređenim osobama i 104.022 saobraćajnih nezgoda samo s materijalnom štetom.
Najviše saobraćajnih nezgoda s poginulim licima u posmatranom petogodišnjem periodu, zabeleženo je 2017. godine (525), a najmanje 2020. godine (459).
Kada je reč o statistici za prošlu godinu, Agencija predočava da je lane bilo 34.579 nesreća, što je za 13 odsto više nego prethodne 2020. U ovim nesrećama poginuo je 521 čovek (29 više u odnosu na 2020.), dok je 3.347 učesnika u saobraćaju teško povređeno.
Najviše su stradali vozači motornog vozila (229), što je nešto manje od polovine svih poginulih lica (44 posto), zatim slede pešaci (148), koji čine skoro trećinu poginulih lica i putnici (94) koji čine malo manje od petine od ukupno poginulih lica. Vozači bicikala imaju udeo od devet procenata i u 2021. godini ih je ukupno 48 smrtno stradalo.
Ako se posmatra starosna struktura poginulih, može se uočiti da je najviše stradalih iz starosne grupe 65 godina (175), a zatim slede starosne grupe 15-30 godina (101), iza njih su oni iz grupe 31-44 godine (79), 55-64 godine (78) i 45-54 (77). Među povređenim licima posebno su se izdvojile dve starosne grupe lica: mladi učesnici u saobraćaju starosti 15-30 godina (6.587) i starosna grupa 31-44 godine (4.830).
Kada je u pitanju smrtno stradanje pešaka, dominantno ginu starije osobe (77 lica), koji čine više od polovine svih poginulih iz ove kategorije.
MUP napominje da pešaci predstavljaju jednu od najugroženijih učesnika u saobraćaju, „imajući u vidu da je svako četvrto poginulo lice u saobraćajnim nezgodama pešak i da je od početka ove godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginuo ukupno 91 pešak“.
Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pešake, bicikliste i vozače i putnike na motociklima i mopedima ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju i oni čine 44 odsto poginulih u saobraćaju.
Kada je o danima reč, najmanje saobraćajnih nezgoda s poginulim licima dogodilo se utorkom, a najviše subotom.
Vremenski gledano, od šest časova ujutru dolazi do povećanja broja saobraćajnih nezgoda i taj trend traje sve do 18 časova, kada dostiže maksimalnu vrednost. Nakon toga, broj saobraćajnih nezgoda je u blagom padu, dok posle 22 časa osetno opada sve do jutarnjih sati.
Ukupno su definisana 84 uticajna faktora, u okviru devet grupa. Prvu grupu čine uticajni faktori koji su u vezi sa putem i putnom okolinom, drugu uticajni faktori koji se odnose na neispravnost vozila, a tu su i faktori koji se odnose na vozače, na propuste pešake i specijalni slučajevi.
Kada je reč o dužini vozačkog staža, u nesrećama u kojima je bilo poginulih, najviše je bilo vozača koji vozačku dozvolu poseduju do tri godine (79 vozača).
Podaci ukazuju da vozači s probnim vozačkim dozvolama dominantno učestvuju u saobraćajnim nezgodama s povređenim licima.
M. Bozokin