Za dve godine s robije ranije izlazi još 99 osuđenika

Po tom zakonu ukupno 2.898 osuđenika će biti oslobođeno ili dobiti manje kazne ukoliko nisu počinili teška krivična dela.

Poslednji amnestirani po osnovu tog zakona – njih 49 – iz zatvora će izaći ranije do kraja 2019. godine. Time će biti stavljena tačka na osmogodišnju primenu Zakona o amnestiji. Po nezvaničnim saznanjima, u Srbiji se ne planira nova amnestija zatvorenika jer je u planu da se naredne dve-tri godine izgrade novi zatvori, posle čega će u njima biti dovoljno mesta za osuđenike i pritvorenike.

Kako je Vlada Srbije objasnila pri usvajanju Zakona o amnestiji, prihvaćenim rešenjima za osam godina biće obuhvaćeno oko 2.900 od ukupno 8.000 osuđenika, a u trenutku usvajanja bilo bi amnestirano oko 1.100, što bi značilo da će u državnoj kasi ostati oko 127 miliona dinara.

Vlada očekuje se da će njegovi dugoročni finansijski efekat biti smanjenje budžetskih troškova oko 800 miliona dinara.

Tako će od izvršenja 25 odsto izrečene kazne zatvora biti oslobođeni oni koji su pravnosnažno osuđeni za krivična dela obuhvaćena tom amnestijom.

Od izvršenja kazne zatvora potpuno će biti oslobođeni oni koji su na dan stupanja na snagu tog zakona bili prvi put pravnosnažno osuđeni na kaznu zatvora do tri meseca, a onima kojima je na dan stupanja na snagu zakona izrečena kazna zatvora od tri do šest meseci, kazna je prepolovljena. Ta odredba one koji su pravnosnažno osuđeni za krivično delo teškog ubistva, ubistva i teških slučajeva razbojničke krađe i razbojništva oslobađa deset odsto izrečene kazne zatvora.

Osuđenici koji su na dan stupanja na snagu zakona navršili 70 godina života bili su oslobođeni od izvršenja 25 odsto kazne zatvora.

Ne mogu biti amnestirani ni oni koji su osuđeni za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, davanja i primanja mita, kao i za krivična dela s elementom organizovanog kriminala. Amnestiji ne podležu ni lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude. Taj izuzetak se ne odnosi na osuđena lica koja su navršila 70 godina života.

Amnestijom nisu obuhvaćeni osuđeni na 30 ili 40 godina zatvora, silovatelji, porodični nasilnici, osuđeni za organizovani kriminal ili ratne zločine, ali ni trostruki i višestruki povratnici ili oni koji se nisu dobrovoljno javili na odsluženje kazne.

Procenat teških osuđenika koji služe kazne do 20 godina, a potpali su pod uslove za amnestiju, ne prelazi deset odsto ukupno amnestiranih.

Zakon propisuje da se amnestija ne odnosi na one za kojima je raspisana poternica zbog nejavljanja na izdržavanje kazne ili bekstva. Ne mogu biti amnestirani ni oni koji izdržavaju kaznu zatvora po presudama za krivična dela po kojima je doneta odluka o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.

Ako osuđeni izdržava kaznu zatvora, upravnik Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno rukovodilac organizacione jedinice Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležne za tretman i alternativne sankcije, dužan je da u roku od 24 časa od stupanja na snagu zakona pismeno obavesti sud koji je sudio u prvom stepenu da osuđeni podleže amnestiji i o datumima početka izvršenja i isteka kazne.

Ako osuđeni izdržava kaznu u inostranstvu, obaveštenje sudu dostavlja ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Sud u roku od tri dana od prijema obaveštenja mora doneti rešenje o primeni amnestije, a žalba na rešenje o primeni amnestije podnosi se Apelacionom sudu. 

U Srbiji trenutno ima oko 10.900 osuđenika i pritvorenika, a 9.600 mesta. Od 2003. do 2010. godine broj zatvorenika se svake godine uvećavao deset odsto pa je narastao više nego duplo, u jednom trenutku čak do 11.500. Od tog broja, 8.000 su bili osuđenici, a ostatak pritvorenici i prekršajno osuđeni na koje se amnestija nije odnosila.

Na osnovu Zakona o amnestiji, s kraja 2012. godine pušteno je 1.228 osuđenika. Tada je predočavano da će, na primer, iz požarevačke „Zabele” izaći 900 zatvorenika, iz sremskomitrovačke kaznione 1.100 ljudi. U novosadskom zatvoru na Klisi je 170 osuđenika ispunilo uslove za oslobađanje dela kazne, a u Subotici 34 zatvorenika... Već sledeće, 2013. godine, amnestiran je 1.221 osuđenik, 2014. godine 282, a 2015. amnestirano je 49 ljudi. Najmanje amnestiranih bilo je je lane – sedam i prethodne 2016. – devet.

Za smanjenje broja zatvorenika zaslužna je i sve veća primena uslovnog otpusta nakon izdržavanja dela kazne. Tako je 2012. uslovno otpušteno 600 osuđenika, dok je 2015. otpušten još 1.581.

Najveće rasterećenje zatvora, osim amnestijom, ostvareno je i donošenjem i primenom Zakona o alternativnim sankcijama iz 2010. i odredbe o kućnom pritvoru od 2011, kao i otvaranjem novoizgrađenog zatvora u Padinskoj Skeli u kojem ima mesta za oko 450 osuđenika.      

M. Bozokin