Za deceniju i po ubio se 151 policajac

statistiku suicida u policijskim redovima, oni su se ponovo oglasili uz detaljne podatke i navode da i dalje ne postoji psihološka podrška za većinu policajaca.

„U protekloj deceniji i po 151 zaposleni u MUP je izvršio samoubistvo. Iako u MUP postoji Odsek za psihološku prevenciju, a u područnim policijskim upravama su sistematizovana radna mesta psihologa, Ministarstvo i dalje ne može da reši taj problem i psiholozi nedostaju u mnogim upravama. Na teritoriji AP Vojvodine donedavno je jedino u Sremskoj Mitrovici postojao psiholog, dok je već čuvena anegdota da je u Novom Sadu, do sredine 2013. godine, taj posao obavljalo lice koje je istoričar po zanimanju”, podsećaju iz „Arčibalda Rajsa”.

Oni kažu da je veliki problem i to što ne postoji propisana obaveza izveštavanja Odseka za psihologiju i procedura u vezi s takvim  slučajevima u okviru MUP-a. „To utiče na to da neadekvatno organizovana psihološka služba nema saznanja o pokušajima suicida i nema mogućnost da policijskom službeniku pruži psihološku pomoć”, kaže se u saopštenju tog policijskog udruženja, u kojem su ogorčeni i na donosioce odluka u MUP-u jer očigledno nisu svesni neophodnosti psihološke prevencije i funkcionalne psihološke službe. 

„Teško se to može i očekivati od njih, s obzirom na to da većina dolazi i odlazi po političkim linijama ili drugim vezama, ali nadamo se da će ih možda pogled na statistiku koju smo prezentovali nekako naterati da se posvete tome i učine nešto”, kažu u strukovnom udruženju policajaca.

Oni su podsetili i na tragediju koja se dogodila u Nišu pre tačno godinu, kada je inspektorka Odeljenja kriminalističke policije Anica Mitić (32) izvršila samoubistvo, navodeći u oproštajnom pismu da se na to odlučila zbog torture i odnosa s rukovodiocima. „Sva ukazivanja čelnicima MUP-a, po običaju, nisu rezultirala konkretnim aktom (strategijom psihološke prevencije) ili reorganizacijom, pa su tako javnost, kao i Strukovno udruženje policije, ostali uskraćeni za tačan uzrok i epilog te tragedije”, kažu u „Arčibaldu Rajsu”, upozoravajući na to da su brojne uprave i dalje bez psihologa, kao i da se ne vidi ni namera da se taj problem reši.

Naime, u Srbiji je svakodnevno na dužnosti na hiljade pripadnika policije koji, i da hoće, nemaju kome da se obrate. Za kompletan Beograd dugo je bio zaposlen samo jedan psiholog, koji bi trebalo da radi s nekoliko hiljada zaposlenih. Osim toga, oni tvrde da su kolege koje izvršavaju samoubistvo u većini mladi ljudi, na početku karijere, a ne, kao što bi se moglo očekivati, stariji pripadnici policije koji su se tokom karijere možda suočavali s izuzetno traumatičnim događajima kao što su ratovi.

U udruženju policajaca kažu da bi aktivan pristup pronalaženju psihologa za MUP i uvođenje obaveznih izveštaja o svim slučajevima koji se tiču zaposlenih u policiji, mogli sprečiti bar neku tragediju, i podsećaju i na to da mnogi od njih sebi oduzmu život pucajući iz službenog oružja.

S obzirom na to da u MUP-u ima najviše policajaca opšte nadležnosti, tako je i naveći broj samoubistava zabeležen u toj organizacionoj jedinici (70), međutim, u poslednjih petnaest godina ruku na sebe je digao veliki broj pripadnika Kriminalističke policije (13), zatim 12 saobraćajaca, 11 pripadnika Granične policije, sedam žandarma i po petoro iz Sektora za analitiku i Službe za obezbeđenje ličnosti i objekata. Interesantno je da je samoubistvo počinilo i četvoro zaposlenih u sektoru finansija, a tragedije nisu mimoišle ni elitne jedinice poput SAJ-a i PTJ-a, koje su na taj način izgubile po dva specijalca.

N. Perković