Vršnjačko nasilje oduvek prisutno, a danas vidljivije nego ranije

Na njemu se vidi kako dvojica dečaka udaraju trećeg. Nakon udaraca i maltretiranja, učenici su od zlostavljanog dečaka tražili da im poljubi ruku.

Slučaj vršnjačkog nasilja, prijavljen je školi i preduzete su sve zakonske mere. Učenici su se izmirili, a majka dečaka, koji je bio izložen vršnjačkom nasilju, potpisala je izjavu da ne želi nikog da tereti.

Podsetimo, prošle nedelje se pojavio snimak šamaranja učenice Tehničke škole „Mileta Nikolić” u Aranđelovcu koju su napali školski drugovi i drugarice.

Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu dostavljen je izveštaj Policijske stanice u Aranđelovcu, o događaju od 13. oktobra ove godine u Tehničkoj školi ”Mileta Nikolić” u Aranđelovcu, kada je u odeljenju prvog razreda došlo do fizičkog nasilja nad učenicom tog odeljenja, maloletnom B. N. (16). O slučaju, koji je izazvao najoštrije osude, obavešteni su MUP i Centar za socijalni rad, a u školu je hitno upućena i Republička prosvetna inspekcija.

Preventivno na sprečavanje nasilja, pored roditelja, mogu da utiču u predškolskom uzrastu i vaspitači, zatim učitelji, ali moraju da se uključe i pedijatri i centri za socijalni rad.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić kaže da su u ovom slučaju  učinioci krivičnog dela mlađi maloletnici (imaju po 15 godina) kojima i nije moguće izreći najstrože sankcije (na primer maloletnički zatvor) i da bi trebalo razmotriti primenu takozvanog vaspitnog naloga.

Vaspitni nalog je, kako je ukazao profesor, vrsta parasankcije, koju može da odredi tužilac kada proceni da je to celishodno i bez pokretanja krivičnog postupka, ili kasnije sudija za maloletnike, u toku postupka. On se može izreći za krivična dela za koja je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, a u ovom slučaju - za krivično delo nasilničkog ponašanja - za koje je zaprečena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Škulić smatra da je vaspitni nalog, kojim se nalaže, na primer, izvinjenje oštećenom ili naknada štete, suštinski bolji za postizanje efekta kod maloletnika nego neka druga vrsta prave sankcije. On je istakao da, iako niko ne može da zanemaruje vršnjačko nasilje, ono se dešavalo i ranije, ali da nije bilo vidljivo u meri u kojoj je danas  zbog  društvenih mreža.

- Ovde treba da se nađe način kako da se pomire interesi žrtve i interesi maloletnih učinilaca krivičnog dela - zkaljučio je profesor Škulić.

- Borba protiv školskog, vršnjačkog nasilja ne vodi se samo u školi i samo u radu s decom, već tako što će se sankcionisati nasilje u celom društvu, svaki oblik nasilja -ističe socijalni psiholog Dragan Popadić.

Za nasilje su, pojašnjava, odgovorni i deca, škola, roditelji i društvo, pa svako mora da da svoj doprinos. Deca imaju ideju da takvo ponašanje nije naročito loše, da je dozvoljeno i da im ništa neće biti ako budu nasilni.

- Prvo što treba učiniti da nasilje zaista ne bude dozvoljeno jeste da se jasno pošalje poruka da je nasilje nešto što se neće dozvoliti, da za to postoji nulta tolerancija, da će deca znati da će počinilac snositi sankcije za nasilje...  Zato je važno raditi na širenju kulture toleranije, nenasilja i međusobnog uvažavanja, gde će nasilje biti isključeno iz komunikacije - naznačio je Popadić.

Roditelji će ubuduće osetiti „na novčaniku” zbog nasilničkog ponašanja njihove dece predviđa i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa su navedene kazne od 30.000 do 100.000 dinara za roditelje čije dete maltetira vršnjake u školi, narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika. Popadić smatra da će to doprineti suzbijanju vršnjačkog nasilje, jer će pogoditi pojedine roditelje koji su sada možda sasvim ravnodušni prema tome što njihova deca rade, ali i pojačaće svest da je nasilje nedozvoljeno.

Pored vaspitnih naloga, koji prema Zakonu, podrazumevaju poravnanje s oštećenim, redovno pohadanje škole ili redovno odlaženje na posao, besplatno uključivanje u rad humanitarnih organizacija i drugo, maloletnicima se za učinjena krivična dela mogu izreći i „prave” sankcije kao što su vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti.

Vaspitne mere su sudski ukor i neke posebne obaveze, mere pojacanog nadzora roditelja, usvojioca ili staraoca, ili u drugoj porodici, zatim pojačan nadzor organa starateljstva, nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, kao i zavodske mere kao što su upućivanje u vaspitno-popravni dom ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Mere upozorenja i usmeravanja izriču se kad je dovoljno takvim merama uticati na licnost maloletnika i njegovo ponašanje. Mere pojačanog nadzora primenjuju se kada za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, kaže Zakon.

Zavodske mere izriču se prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, lečenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, radi vršenja pojačanog uticaja na maloletnika i izriču se kao poslednje sredstvo. Mogu trajati samo koliko je potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera.

D. Nikolić