Vrbas: Zbog nasilja nad majkom ćerka iseljena iz porodične kuće

Naime, pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, kojom je potvrđena prvostepena presuda, ćerki je naloženo da se iseli iz porodične kuće, a izrečene su joj i mere zaštite prema kojima joj je zabranjeno približavanje majci na udaljenosti manjoj od 500 metara i pristup kući na istoj udaljenosti.

Takođe joj je zabranjeno da na bilo koji način uznemirava majku i naloženo joj je da da se suzdržava “od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo tužilje (majke)”.

Ove mere zaštite od nasilja u porodici, prema odluci suda će trajati godinu dana od dana izricanja, a mogu se produžiti sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene. 

Ćerka je presudom takođe obavezana da majci na ime sudskih troškova plati 126.000 dinara, navodi se u presudi.

Na ovu odluku ćerka je preko advokata zatražila reviziju presude, ali je Vrhovni kasacioni sud (VKS) taj zahtev odbio kao neosnovan u junu ove godine. 

Presuda je, zajedno sa odlukom VKS objavljena na sajtu tog suda, bez imena tužilje i tužene (majke i ćerke).

Do ove nesvakidašnje situacije, da majka izbacuje ćerku iz porodičnog doma, došlo je nakon dugogodišnjeg neslaganja i verbalnog i fizičkog nasilja koje je kulminiralo u junu prošle godine.

Naime, nakon požara u porodičnoj kuci, ćerka je svojim sredstvima učestvovala u saniranju nastalog oštećenja i od roditelja je zahtevala da potpišu dokument kojim bi potvrdili da je ona ulagala u porodično domaćinstvo u vrednosti od 37.000 evra. 

Otac je prihvatio da potpiše, dok je majka odbila, što je pogoršalo odnose između njih dve. Majka je, kako piše u presudi, ćerku nazivala pogrdnim imenima, a ona joj je odgovarala da treba da se leči i da će ostati bez ičega. 

Narušeno zdravstveno stanje majke se usled ćerkinog ponašanja pogoršalo i ona se više puta obraćala Centru za socijalni rad i policiji.

Tako su živele do 3. marta 2017. godine kada je došlo i do fizičkog sukoba između njih dve i druge ćerke. Nakon toga majka je dve nedelje boravila u domu druge ćerke, a potom oko tri meseca kod svoje sestre. 

Kada je odlučila da se vrati u porodičnu kuću, 19. juna 2017. godine, tužena ćerka je odbila da joj otključa vrata, pa je majka sve prijavila policiji.

U skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo da se primenjuje neposredno pre toga, ćerka je privremeno udaljena kuće na 30 dana, ali je između 13. i 14. jula  2017. godine prekršila tu zabranu i ušla u predsoblje porodične kuće, zbog čega je pravnosnažnom presudom osuđena i kažnjena. 

Tužilja (majka) oseća veliki pritisak usled izloženosti psihičkom nasilju od ćerke, ne oseća se spokojno u svom domu, što utiče na njeno već ugroženo zdravstveno stanje. Tužena s ocem živi u kući svoje tetke, očeve sestre. Brak između tužilje i oca tužene je razveden, navodi se u presudi.

U odluci VKS se navodi da su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženoj ćerki izrekli pomenute mere zaštite od nasilja kao i da su pravilno zaključili da je izvršila nasilje u porodici.

Svrha zakonom propisanih mera nije samo kazna za učinioca nasilja u porodici, već one imaju i preventivno dejstvo, jer opominju i upozoravaju učinioca na to kakve ga zakonske posledice očekuju za slučaj da ubuduće ponovi svoje delo, zbog čega deluju i u cilju sprečavanja ponavljanja nasilničkog ponašanja, navodi se u odluci VKS.

Dalje dodaje da ove mere treba da zaštite žrtve porodičnog nasilja,  da im obezbede mir, spokoj i bezbednost za određeni vremenski period, život bez straha od daljeg nasilja, oslobađanje od trauma i oporavak od zadobijenih povreda.