Većina svedoka Haškog suda smatra da je doprinela pravdi

pokazali su rezultati pilot studije Službe za žrtve i svedoke Haškog tribunala i Castleberry Peace Instituta iz Severnog Teksasa.

Studija o dugoročnim posledicama svedočenja svedoka pred Tribunalom je danas predstavljena u beogradskom hotelu Falkenšajner.

Šef odeljenja za podršku svedocima Haškog tribunala Helena Vranov Šurl rekla je Tanjugu da rezultati studije pokazuju da je podrška svedocima jako bitna unutar tribunala i suda.

"Nadamo se da će ovo podstaći dalji dijalog o tome šta je sve potrebno svedocima ako želimo da stvarno čujemo njihove iskaze i priče. Kako da se doprinese pravdi i kako da im se osigura dobra podrška pre, tokom i posle svedočenja, navela je Vranov Šurl.

Sara Rubert iz Službe za žrtve i svedoke Haškog tribunala kaže da je za potrebe studije intervjuisano 300 ljudi iz Bosne i Hercegovine, Srbije i sa Kosova povodom uticaja svedočenja na njihove socio-ekonomske prilike, osećaj lične sigurnosti, fizičko i psihičko zdravlje i bezbednost, kao i kako vide Tribunal i njegovo nasleđe.

"Rezlutati su veoma kompleksni i teško bi bilo sažeti ih u dve rečenice, ali generalno su svedoci iskazali da su zadovoljni kada razmišaljaju o razlozima zašto su pristali da svedoče i misle da je njihovo svedočenje doprinelo pravdi", navela je ona.

Međutim, kako je navela, postoji i jedna manjina ljudi koji i danas trpe posledice.

Zbog toga je važno da i njih imamo na umu kad planiramo buduće akcije ili formiranje Službe za podrške i na međunarodonom i na lokalnom nivou, naglasila je Rubert.

Prema njenim rečima, plan za budućnost je da se uzorak ispitanih svedoka širi, pogotovo onih koji ne žive na teritorji bivše Jugoslavije.

Ona je ukazala da se među ispitanima nisu našli svedoci iz slučajeva Mladić, Karadžić i Šešelj, jer su ti slučajevi bili u toku rada na studiji.

Ova pilot studija je provedena zahvaljujuci pordršci Ministarstva za inostrane poslove Norveške, a krajem meseca biće predstavljena i u Zagrebu.

(Tanjug)