Upozorenje italijanskih obaveštajaca U REGIONU IMA 20 DŽIHAD ĆELIJA, GLAVNA SU "BALKANSKI LAVOVI"

Ovih grupacija najviše ima na teritoriji Kosova, Albanije i BiH, ali postoje i u Crnoj Gori, užoj Srbiji i Severnoj Makedoniji. One predstavljaju, kako se tvrdi, "inkubator pretnji bezbednosti" čitavoj Evropi.

Prema pisanju italijanskog lista "Il Tempo", ove ćelije postoje već oko dve godine, ali je u poslednje vreme, a naročito od početka rata u Izraelu, primećena njihova nešto veća aktivnost. Te ćelije čini oko 500 povratnika iz ISIS, sa ratišta u Siriji i Iraku, ali se stalno regrutuju novi, čak i među migrantima koji prolaze balkanskom rutom ka Zapadnoj Evropi.

- U vreme otkrića ovih ćelija bilo je preko 1.000 boraca koji su tokom rata u Siriji napustili područje Balkana da bi se pridružili redovima Islamske države. Problem je što se vratilo nešto manje od polovine njih. Sada su oni mogući vektori rizika za evropsku i nacionalnu bezbednost, posebno imajući u vidu stečeno vojno iskustvo i ponekad jake veze uspostavljene sa dijasporom u Evropi - prenose italijanski mediji saznanja obaveštajnih službi svoje zemlje.

Oni dalje upozoravaju i na "glavu" ove organizacije

- Među njima se ističu takozvani "Balkanski lavovi", mreža koja ima zadatak da ojača "periferne zglobove" pokreta i pokrene nove terorističke akcije u Evropi.

"Salafističko i vehabističko poreklo"

Tih 20 džihadističkih ćelija aktivnih na Balkanu su, uglavnom, grupe salafističkog i vehabističkog porekla i centrale su im na Kosovu, Albaniji i Bosni. Ali, ne samo tamo. S druge strane, prema italijanskim obaveštajnim službama koje su podigle uzbunu, "glavne karakteristike ovog fenomena određuju transnacionalne i međuetničke mreže, često sa evropskim vezama". Stoga je rizik da ovi ljudi mogu da prodru u Evropu veliki.

Naime, samo prošle godine balkanske puteve je prešlo skoro 150 hiljada migranata. Od januara do avgusta ove godine stiglo je 52 hiljade novih. Prolaze utabanim kopnenim putevima i preko grupa za trgovinu ljudima, lako stupaju u kontakt sa ekstremistima. Njihove etničke pripadnosti su različite: od Pakistanaca do Nepala, ali ima tu i dugih nacionalnosti, posebno iz Severne Afrike.

- Takva heterogenost odgovara pođednako raznolikoj kriminalnoj stvarnosti - upozoravaju obaveštajci i napominju da su države regiona već alarmirane ovim podacima.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, ističe za "Blic" da ako je, zaista, "20 ćelija džihada aktivno na Balkanu, onda bi te ćelije već do sada morale da budu razbijene".

- Kad biste znali da je 20 ćelija džihada aktivno na Balkanu, to je prvorazredna obaveštajna informaciju koju ne delite sa medijima i javnošću već činite sve da razbijete takve ćelije. Pitanje je i kako se mere ćelije i šta je uopšte ćelija - navodi Radić.

- Etnički Bošnjak vratio se iz rata u Siriji i indoktrinirao mladića koji je potom pucao na policajca i ubio ga. Kako je taj mehanizam mogao da se proceni? Videli smo i na primeru poslednje pucnjave u Briselu da su bezbednosni sistemi dosta inertni. Teško je odbraniti se od terorizma. Ekstremisti sada biraju šta je oportuno, a šta ne za njih - priča Radić.

Naš sagovornik kaže da je potrebno napraviti razliku između samostalnih akcija i organizovanog terorizma.

- Ostrašćeni pojedinac podstaknut atmosferom može da izvrši napad iako nema nikakvog kontakta sa terorističkom organizacijom. Sličan slučaj mi smo imali ove godine u Mladenovcu nakon masovnog ubistva u školi "Vladislav Ribnikar". Posle takvog napada, recimo, teroristička organizacija može da preuzme odgovornost. Politička odluka Hamasa je bila da 7. oktobra masovno zarobi civile kako bi pokušao da promeni pravila igre koja su do tada važila - tvrdi Radić.

Blic