I advokati iz Srbije se prijavljuju da zastupaju žrtve
Lepa zgrada u centru Haga, u kojoj je nekada bio smešten Europol, a sada kosovski Specijalni sud za zločine OVK-a, uveliko je u obimnim radovima adaptacije i rekonstrukcije, čiji se završetak očekuje do proleća, saznaje „Dnevnik”.
Uskoro će biti formiran imenik advokata za pravno zastupanje u postupcima pred tim sudom, u koji će, po završetku konkursa, raspisanog početkom prošlog meseca, biti upisani advokati za koje Sud utvrdi da ispunjavaju propisane uslove. U javnosti je, inače, pominjano da će biti dve liste advokata – jedna za odbranu budućih optuženih bivših pripadnika paravojne formacije kosmetskih Albanaca, takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, i druga lista advokata za zastupanje žrtava. Sud ima nadležnost za procesuiranje zločina OVK-a počinjenih od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
Po saznanjima našeg lista, nekolicina poznatih advokata iz Srbije već je podnela prijave za zastupanje kosovskih Srba i drugih žrtava na Kosmetu, postradalih od zločinaca iz OVK-a.
Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac potvrdio je za „Dnevnik” da su, shodno propisanim uslovima Specijalnog suda, naši advokati, koji smatraju da ih ispunjavaju, počeli da se prijavljuju za zastupanje. AKS će, kako napominje Gostiljac, u najskorije vreme komunicirati sa Specijalnim sudom u Hagu u pogledu pitanja koja bi se eventualno mogla naći pred našim advokatima u najširem smislu.
Pravilima suda definisano je da žrtve, koje dobiju status žrtve u postupku, mogu posredstvom svojih pravnih punomoćnika učestvovati u postupcima, a ostvaruju i pravo na obeštećenje. Zastupnike žrtava, jedne ili više grupa u postupku, određuje sekretar suda sa spiska u sudskom imenku jer zastupnici mogu biti samo advokati koji su upisani u imenik tog suda, odnosno oni koji na konkursu podnesu prijave i bude utvrđeno da su ispunili uslove za upis.
S obzirom na prilično široka prava koja po pravilima suda ima zastupnik žrtava, u AKS-u smatraju da anagažovanje advokata iz Srbije može imati i širi značaj za Srbiju, tim pre što zastupnik, između ostalog, ima pravo da uz dozvolu suda ostvari uvid u materijale. Po saopštenju suda u Hagu, kako su ga nedavno prenele agencije, „zastupnik može zahtevati da sudsko veće izda nalog da se podnesu dokazi i saslušaju svedoci u vezi s posledicama krivičnih dela počinjenih nad žrtvama, ukoliko ti aspekti nisu adekvatno predočeni tokom postupka”.
Zastupnik žrtava „ima pravo na uvodno i završno izlaganje na suđenju, da podnosi usmene i pisane podneske, ali i da ispituje svedoke, kada god sudsko veće smatra da to nalaže zaštita ličnih interesa i prava žrtava”. Obaveza punomoćnika je da o toku postupka redovno obaveštava žrtve koje zastupa, a omogućeno mu je da „traži da iznese svoje stavove i ukaže na probleme u vezi s postupkom, i upozna sudije o tome”.
Po nekim nezvaničnim najavama prisutnim u javnosti, u tom sudu, koji je deo kosovskog pravnog sistema ali izmešten s teritorije Kosova i Metohije, prvo suđenje pripadnicima OVK-a za ratne zločine očekuje se u leto ili jesen ove godine.
U svakom slučaju, uskoro će iz najmodernijih sudnica u Hagu, u kojima postupaju isključivo međunarodne sudije, krenuti diljem Evrope i sveta istina o brojnim monstrumima maskiranim u vojnike nekakvog navodno pravednog cilja, užasavajuća
istina o njihovim žrtvama, stotinama Srba najstrašnije umorenih na Kosmetu na sopstvenoj zemlji, od njenih otimača, o teškom postradanju jednog naroda.
Podsećanja radi, pomenimo da je ranije zvanično saopšteno da će se postupci pred Specijalnim sudom za OVK voditi o navodima koji proističu iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011, a u kojem se iznose činjenice o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima. Reč je o izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, sačinjenom nakon istraživanja i prikupljanja informacija o zločinima OVK-a, u kojem su iznete činjenice o brojnim monstruoznim zločinima nad Srbima na Kosovu i Metohiji, i sumnje da je određeni broj otetih Srba prebacivan u Albaniju i da su im tamo vađeni organi, kao i sumnje da se kasnije trgovalo ljudskim organima ubijenih.
J. Jakovljević