UBICA I DALJE U BEKSTVU Pobegao iz zemlje, dobro se sakriva ili se ubio

Policija je juče bila raspoređena, kako ispred kuće u kojoj su živeli Pajići, tako i duže Veterničke ulice u kojoj je živeo osumnjičeni Goran.

Nameće se pitanje gde se nalazi Goran, a postoje tri eventualna scenarija.

Sumnja se da je osumnjičeni za trostruko ubistvo mogao preko Bačke Palanke da pobegne u Hrvatsku jer je udaljenost od mesta zločina do granice 41 kilometar. Iako je odmah raspisana poternica za Jankovićem, sumnja se da je imao vremena od ubistva do otkrivanja ovog tragičnog zločina da pobegne preko granice.

Drugi scenario je da je, kada je shvatio šta je uradio, oduzeo sebi život, a treći da sa dobro krije u nekom šteku ili ga neko skriva, saznaje „Dnevnik”.

Ukoliko je pobegao iz zemlje, postoji mogućnost da se nalazi u Hercegovini i da se tamo krije jer se, prema saznanjima do kojih je došao reporter „Dnevnika”, porodica Janković devedesetih godina doselila iz Hercegovine u Veternik.

Za porodicu nastradalih najbolje bi bilo da se sam ubio, kaže jedan od rođaka Pajića.

- Najbolje bi bilo da se sam ubio da porodica ne mora i na suđenju da prolazi kroz ovu golgotu, mada čisto sumnjam. Kukavica je on, nije mogao ni da se nosi s tim da ga je supruga napustila - kaže naš sagovornik.

Goranove komšije još uvek su u šoku i nisu bili raspoloženi za priču.

- Znao sam ga, kako ne, ali ne želim da govorim za medije. Znam sve, a ne znam ništa. Na policiji je da utvrdi šta se tačno i zbog čega dogodilo - kaže jedan od komšija.

Ni u obližnjoj prodavnici ne mogu da veruju da je Goran mogao da počini tako brutalan zločin.

- Ja ih znam od ranije, kada su se doselili iz Hercegovine. Otac mu je prevoznik, vozio je kamion, a majka ugostitelj. U početku su živeli kao podstanari, a onda su se skućili. Osim njega, imaju i mlađu ćerku koja je udata - kaže jedan poznanik Jankovića i dodaje da je Goran je kao mlađi bio “vragolast”, a zvali su ga “Lepak”.

Šta je dovelo Gorana Jankovića da počini ovaj monstruozni zločin nikome od poznanika i komšija nije jasno. Oni se, kako kažu, stalno pitaju šta je moglo da se dogodi da uradi tako nešto dok su u kući bili njegovi maloletni sinovi od tri i deset godina.

Mirjanini i Goranovi sinovi trenutno se nalaze kod ujaka i oporavljaju se od šoka. Porodica se nada da , ova jeziva tragedija, neće ostaviti velike posledice na decu i da bi bilo najbolje za njih da ostanu kod ujaka. I stručnjaci su saglasni, da je u najboljem interesu te dece da ostanu u svojoj porodici. Kada se dese ovakve tragedije obično neko iz porodice bude imenovan za staratelja i u takvim slučajevima nema potrebe za usvojenjem.

- Kako nije pomislio na dečake i njihovu budućnost, na svoje roditelje, sestru? Nemam reči! - kažu žitelji Veterničke ulice u kojoj je živeo i osumnjičeni s roditeljima.

Kako smo saznali, Mirjana i Goran živeli su na spratu kuće, dok su njegovi roditelji bili u prizemlju. U posebnom delu dvorišta, nalazi se  trambolina za decu, kao i mali motori i automobili. Sve to očigledno nije bilo dovoljno za porodičnu stabilnost i sreću.

U dvorištu kuće, nalazi se i njegova vulkanizerska radnja. Ispred dvorišta parkiran je pikap i kamion, dok je u dvorištu parkiran crni automobil.

Zanimljivo je da, reporter “Dnevnika” nigde nije video automobil marke “golf”, za kojeg smo saznali ga da je preveo na sebe 10.maja, odnosno dan pre nego što je izvršio nasilje u porodici. Podsetimo, ubijena Mirjana je, pre samo dve nedelje, prijavila supruga zbog nasilja u porodici i tada mu je određena zabrana prilaska, koju nije ispoštovao.

Koordinatorka Sigurne ženske kuće Vesna Stanojević rekla je da zabrana prilaska nije uvek loša mera, ali da nekim nasilnicima to ništa ne znači.

-  Na mnoge nasilnike to utiče, neće da je prekrše, jer znaju šta posle toga sledi. Ali, ima i onih kojima to ne znači ništa, koji ne doživljavaju tu meru kao nešto što može njih da ugrozi - kaže  Stanojević. Naročito, kako dodaje, ako su odlučili da ubiju, da se reše osobe za koju smatraju da im je nešto kriva, a uglavnom osuđuju žene za svoje neuspehe.

Tekst i foto: D. Nikolić