Tema: Sudija za izvršenje menja zatvorske „papuče” u kućne

Ipak, odgovor je veoma jasan: kućni zatvor može biti prihvaćen samo ako je izrečena kazna zatvora do jedne godine, i o tome odlučuje onaj sudija koji vodi postupak.

Mogućnost da kaznu služe u kućnim uslovima, iako je postupak pravnosnažno okončan, imaju svi građani, iako nekada kroz medijske napise javnost stekne utisak da se nekoj javnoj ličnosti posebno izašlo u susret. Skoro je objavljena vest da je Viši sud na teritoriji nadležnosti Apelacionog suda u Novom Sadu, dozvolio našem poznatom glumcu da kaznu služi u kućnim uslovima, iako je veće koje je sudilo u prvom stepenu donelo drugačiju odluku.

U prvi mah deluje da se nekakvom „pravnom gimnastikom” posebno izašlo u susret poznatoj osobi, a realna priča je da su se zakonske mogućnosti u međuvremenu znatno proširile, a da to mnogi nisu ni primetili.

Porast broja zahteva

Zakonom o izmenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji datira iz 2019. godine, uvedena je novina, pa se predviđa mogućnost da osuđeni nakon pravnosnažnosti presude, a pre stupanja na izdržavanje kazne zatvora, uputi molbu da izrečenu kaznu zatvora služi u kućnim uslovima, tačnije, da se ta kazna izdrži u prostorijama u kojima stanuje, uz napomenu da je uslov izrečena kazna zatvora do godine.

– Takve mogućnosti doskora nisu korišćene u velikoj meri, a u poslednje vreme primetan je rast takvih zahteva – kaže za „Dnevnik“ novosadski advokat Petar Cvetković.

Inače, zatvorska kazna sama po sebi nailazi na negodovanje jer taj prekid veze sa spoljnim svetom – a tu mislimo pre svega na porodicu i dalju rodbinu i društvo, na osuđene deluje štetno, čak se javlja i bolest koja se zove prizonizam, čiji simptomi se ogledaju u tome da lice ne može da se snađe u spoljnom svetu i želi povratak u penalnu ustanovu. Uz sve to, postoji i strategija Vlade Srbije o smanjenju preoptrećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine, i u kontekstu toga treba otvarati put ka širokoj primeni alternativnog modela izvršenja kazne zatvora.

Kad se radi o toj temi, valja podsetiti na to da je ranije osuđeni imao mogućnost da se obrati predsedniku suda, koji je bio ovlašćen da razmotri i odluči da li osuđenom treba odobriti služenje kazne zatvora u kućnim uslovima. Izmenama KZ-a od 2012. godine, to je eksplicitno prešlo u nadležnost postupajućeg sudije ili veća, koji moraju o tome da odluče u presudi.

– U praksi, kada sud donese odluku, teško ju je istu u pravcu da se preinači presuda u delu vezanom za način izvršenja kazne, odnosno da klasičan zatvor bude zamenjen onim u kućnim uslovima. Zbog toga je pozdravljena pomenuta izmena, i ipak se može posmatrati kao slamka spasa kada je postupak okončan pravnosnažno i kada nema više mogućnosti da se nešto učini po tom pitanju. A posebno je pozitivno što, barem na nivou Višeg suda u Novom Sadu, tako nešto zaista sud primenjuje – ocenjuje Cvetković.

O molbi odlučuje sudija za izvršenje suda neposredno višeg od onog koji je doneo odluku u prvom stepenu. Sudija pribavlja mišljenje javnog tužioca, koje ne obavezuje sud, i po dosadašnjoj praksi, Cvetković ističe da je sud pozitivno rešavao po molbama, bez obzira na to što su od Tužilaštva stizala po pravilu negativna mišljenja. Sud se nije na to mnogo obazirao i često je zauzimao stav da takvu opciju treba dozvoliti pre svega iz humanih razloga, jer upravo u periodu od pravnosnažnosti presude pa do izdržavanja niknu neke nove činjenice koje su takvog karaktera da predstavljaju okolnosti od značaja za primenu tog modela izvršenja kazne zatvora.

I da nema novih okolnosti, sud opet ima potpunu autonomiju da sam proceni da li se takvim modelom može postići svrha kažnjavanja. Sudija za izvršenje je taj koji vodi računa o tome da li se takvim načinom izvršenja kazne zatvora može ostvariti svrha kažnjavanja, a veoma je bitno da se o tom zahtevu razmatra pre nego što osuđeni započne služenje kazne u penalnoj ustanovi.

Naime, zakon ne daje mogućnost da sudija za izvršenje donese odluku ako je već započeto izdržavanje kazne. Kontrolu nad sprovođenjem takvog načina izvršenja kazne zatvora sprovodi poverenička služba.

Momenat uvođenja tog instituta u naš pravni sistem je usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije iz prošle godine, koji je propisivao mogućnost da se kazna zatvora izdržava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. 

Kada se govori o toj temi, bitno je istaći da se ne radi o posebnoj vrsti lišenja slobode, već o modalitetu izvršenja u okviru same kazne zatvora. Iako se ne radi o posebnoj kazni, takav vid služenja kazne zatvora je po težini mnogo blaži, zbog toga sud mora da analizira da li su se stekli uslovi da se takva mogućnost okrivljenom zaista i pruži.

– Aktuelni Krivični zakonik propisuje tu privilegiju, te kaže da sud, ako učinioca krivičnog dela osudi na kaznu zatvora do godine, istovremeno može odrediti da tu kaznu služi u kućnim uslovima. Neophodno je da se analizaraju neke činjenice koje se tiču same ličnosti učinioca dela, zatim specifičnosti vezane za njegov raniji život, kao i držanja posle izvršenog dela, stepena krivice i drugih okolnosti pod kojima je izvršeno delo, i da li će se upravo time što će kaznu služiti u kućnim uslovima ostvariti sama svrha kažnjavanja – ističe naš sagovornik, advokat Cvetković.

Dodaje da, u slučaju da sud zauzme stav da nije opravdano da se omogući služenje kazne zatvora u kući, građani svoju pažnju treba da usmere na sudiju za izvršenje i tu zatraže drugu šansu.           

M. Vujačić