TEMA „DNEVNIKA“: Zbog silovanja odgovara 135 maloletnih počinilaca
– Pa to je samo seks – kaže bez trunke griže savesti za svoj gnusni čin silovanja uhapšeni maloletnik, epizodni lik jedne britanske detektivske serije, nedavno emitovane na javnom servisu.
Da li ta monstruozna rečenica koju izgovara imaginarni golobradi filmski prestupnik, donekle ipak oslikava domete devijantnih trendova današnjice koja seksanje promoviše kao nekakav hobi i pijenje kafe, a javno pokazivanje obnaženih i nagih tela, intimnih delova, podstiče kao modu „carica“ i „careva“ za „sevanje“ međunožja i stražnjica, od čega, jel’te, „samo pljušte lajkovi, svi padaju u nesvest i nije im dobro“?
U svakom slučaju, ne bi trebalo da bude dobro ni prilično malenom i siromašnom društvu u kojem u toku jedne godine bude prijavljeno oko tri stotine slučajeva silovanja, od kojih su polovinu izvršili maloletnici.
Advokat Nebojša Milosavljević smatra da bi naše društvo trebalo da preduzme opsežne i delotvorne mere radi prevencije svih oblika seksualnog nasilja i zaštite dece jer kažnjavanje počinilaca nema uticaja na smanjenje broja delikata, bez obzira na to koliko je kazna stroga. Milosavljević, kao uostalom i mnoge njegove kolege, a i stručnjaci u oblasti sociologije i psihologije, smatraju da patološke pojave, među kojima i seksualno nasilje, sve učestaliji slučajevi pedofilije, silovanja dece od starijih maloletnika, istopolna silovanja u okviru maloletničke populacije, treba posmatrati delom i kao ceh višegodišnje sistematske degradacije porodice, javnog morala i pretvaranja društva u besramni brlog.
Kad je reč o delinkvenciji maloletnika uopšte, kao najvažnije faktore koji stvaraju plodno tlo za pojavu te vrste kriminaliteta, Republičko javno tužilaštvo u svojoj analizi navodi da se „razlozi nalaze u teškoj ekonomskoj i materijalnoj situaciji, zatim nedovoljnom vaspitnom uticaju porodice i škole, negativnom okruženju maloletnika kao i pojedinih medija koji promovišu nasilje i lagodan život bez dovoljno pozitivnih primera koji bi uticali na život maloletnika“.
U izveštaju Republičkog tužilaštva se navodi da je prošle godine zbog silovanja prijavljeno 135 maloletnih počinilaca. Po iznetim podacima, najveći broj, ukupno 11, registrovan je na teritoriji koju pokriva Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu, što je, kako se konstatuje, znatno više u odnosu na teritoriju Apelacionog tužilaštva u Beogradu, gde su registrovana tri maloletna izvršioca.
Nisu izneti podaci o životnom dobu žrtava silovanja koje su počinili maloletnici. U informaciji o punoletnim izvršiocima krivičnog dela silovnja takođe je naveden samo broj prijavljenih, ukupno 130 prošle godine, ali nije naveden broj slučajeva obljube s detetom.
Nebojša Milosavljević smatra da se broj slučajeva maloletničkog seksualnog nasilja i incesta povećava.
– Ranije sudska praksa nije poznavala ta krivična dela, barem ne u tolikoj meri u kojoj se danas pojavljuju – ukazuje Milosavljević.
Veliki je uticaj droge, kao i interneta, pojava krivičnih dela s elementima nasilja, ali i razne druge okolnosti utiču na to da ta krivična dela budu aktuelna i u maloletničkoj populaciji. U poslednje vreme se, kako napominje Milosavljević, „nažalost, može reći da su ta krivična dela ’ušla u modu’“.
– Starosna granica se pomerila tako da je i kod dece stvorena patologija asocijalnog ponašanja, što je proizvod života danas, u 21. veku. Krivična dela s elementima nasilja, koja idu uz upotrebu sile i ozbiljne pretnje, generišu mnogo ozbiljnije pojave, tako da time treba da se pozabavi celo društvo, škole, vaspitini centri, porodica, koja je u svakom slučaju zatajila. Sigurno je da se visokim krivičnim sankcijama i kaznama to zlo ne može sprečiti – naglašava Milosavljević. – Praksa je pokazala da se ni izricanjem najstrožih kazni nije zaustavio porast broja krivičnih dela s elementima nasilja. Država, naravno, treba da ima u svom krivičnom zakonu predviđene odgovarauće kazne za ta krivična dela i počinioci treba da budu adekvatno kažnjeni.
Slaba tačka kod nas je i to što prevaspitni sistem nije u celosti zaživeo kako treba, tako da je recidiv prilično prisutan.
– Ima dosta povratnika, koji su kriminalnu karijeru započinjali nakon izlaska iz popravnih domova za maloletnike, tako što su kasnije usavršavali svoje „zanate“ i onda činili i mnoga druga teška krivična dela. Taj prevaspitni sistem kod nas se nije nešto pokazao kao uspešan i treba raditi na njegovom poboljšanju – navodi Milosavljević.
U svetu i mlađi od 14 godina odgovaraju
Po mišljenju advokata Nebojše Milosavljevića, Srbija ima dobar sistem krivičnih sankcija i kaznenu politiku i u odnosu na maloletne izvršioce krivičnih dela, a deca uzrasta ispod 14 godina nisu krivično odgovorna.
– Neke zemlje imaju veoma strogu kaznenu politiku i za maloletne učinioce, a krivično gone i decu. Recimo, u američkoj državi Luizijani, krivično se procesuiraju deca od šest godina. U Americi čak i izvršioci starosti od osam do deset godina, za teža krivična dela dobijaju i po trista godina. Poznato je da za teška krivična dela maloletnici u pojedinim dražavama mogu biti osuđeni i na električnu stolicu. U Evropi takođe ima zabeleženih slučajeva suđenja deci, pa da i deca uzrasta ispod deset godina mogu biti osuđena na kazne zatvora. U Engleskoj je poznat slučaj da su deca stara ispod deset godina osuđena na veoma visoke kazne jer su ubila dete od tri godine tako što su ga vezala za šine i naišao je voz i pregazio ga – navodi Milosavljević
Na prevenciji treba da radi društvo u celini, kroz vaspitni sistem, a pre svega kroz ulogu porodice u vaspitanju dece i maloletnika i da se te pojave svedu na što manju moguću meru.
– To su, blago rečeno, loše pojave, protiv kojih se efikasno može boriti samo radom na ozdravljenju samog društva – smatra naš sagovornik.
J. Jakovljević