Tema „Dnevnika”: U Srbiji oko 900.000 nelegalnih cevi

Pretresom stana, u kojem osumnjičeni neprijavljeno boravi, policija je pronašla kompletnu opremu za uzgoj kanabisa u veštačkim uslovima, nekoliko saksija s indijskom konopljom i kesu sa suvom biljkom.

Osim improvizovane laboratorije, u stanu je pronađeno i oružje,  automatska puška i pištolj, saopštila je juče novosadska policija.

Tri dana pre ove akcije, pripadnici MUP-a uhapsili su A. K. (53) iz Šida zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. Pretresom stana osumnjičenog pronađeni su dve automatske puške, jedna prepravljena lovačka puška, startni pištolj, jedna ofanzivna ručna bomba i tri defanzivne, sedam okvira za automatsku pušku i 426 komada razne municije. 

Dve policijske akcije zakratko vreme potvrdile su da u Srbiji još ima mnogo ilegalnog oružja.

Treći u Evropi po količini oružja

Srbija je slovenska zemlja s najviše registrovanog oružja, čak 37,8 komada oružja na 100 stanovnika, podaci su „Vašington posta” .

Po tim podacima, slede Makedonija s 24,1 komada, Crna Gora s 23,1, Hrvatska s 21,7 i Bosna i Hercegovina sa 17,3. 

Stanovnici Češke imaju 16,3 komada oružja na 100 stanovnika, Slovenci 13,5, Rusi 8,9, Slovaci 8,3, Belorusi 7,3, Ukrajinci 6,6, Bugari 6,2, a najmanje imaju Poljaci – 1,3.

Sajt „Slavorum”, koji je preneo te podatke o naoružanju, upozorava na to da ih ne treba uzimati zdravo za gotovo jer je u nekim zemljama dozvoljeno nošenje oružja bez dozvole, a u većini ima i dosta neregistrovanog oružja, što znači da brojke mogu biti i mnogo veće.

Niko nema precizne podatke o tome koliko je nelegalni pušaka, pištolja i municije u rukama građana. Broj registrovanih komada premašuje milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše između 200.000 i 900.000 nelegalnih kratkih i dugih cevi. Ukoliko je tačna druga brojka, to znači da je u zemlji ukupno oko dva miliona, što legalnih, što ilegalnih „cevi”! 

Legalno oružje nije problem jer su vlasnici u velikoj meri savesni. Problem su, dakle, cevi u ilegalnom posedu. Iako su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije odavno prestali, posledice tih oružanih sukoba i te kako se još uvek osećaju – upravo u švercu, odnosno donošenju ilegalnog oružja s ratišta u Srbiju. Neki te puške, pištolje, revolvere, minsko-eksplozivna sredstva prodaju, drugi ih još negde skrivaju.

Jedan od načina da se građani, ukoliko žele, bez posledica reše ilegalnih pištolja, automata, bombi, minicije... jeste legalizacija. Takvih akcija bilo je podosta proteklih godina. Najnovija je sprovedena od 1. juna do 1. oktobra 2017. godine. Bio je to period kada su vlasnici oružja (fizička i pravna lica) mogli da predaju oružje i municiju u najbližoj policijskoj upravi ili policijskoj stanici bez dokazivanja porekla i da ne snose nikakve posledice.

Za godinu dana to je bila druga legalizacija oružja. Građani su tokom legalizacije 2016. za četiri meseca predali 61.755 komada municije i 926 komada oružja. Policiji su, između ostalog, predali 114 komada različitog automatskog oružja, 298 bombi i 116 minsko-eskplozivnih sredstava.

Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je zadovoljno postignutim. U Nacionalnoj asocijaciji za oružje ocenili su da su rezultati legalizacije bili skromni. Smatraju da bi bolja medijska kampanja dala i bolje rezultate. Podsećaju na to da je 2015. godine tokom legalizacije predato više od 7.500 komada oružja i više od 150.000 komada municije.

U Nacionalnoj asocijaciji za oružje, međutim, ukazuju na jednu manjkavost: prilikom registracije oružja za ličnu bezbednost, po njihovoj oceni, neopravdano je da se plaća porez od oko 30 evra. Takva stavka ne postoji nigde u Evropi i, po njihovom mišljenju, to bi moglo biti kočnica većem odzivu građana za legalizaciju. Ako bi se taj namet ukinuo, ocenjuju da bi se građani koji imaju ilegalne pištolje i revolvere u većem broju prijavljivali za njihovu legalizaciju, rečeno je ranije „Dnevniku” u toj asocijaciji.

Inače, kazne za nelegalno držanje oružja su pooštrene od 1. juna 2017. godine, od šest meseci zatvora do pet godina. Za veću količinu oružja kazna je i do 12 godina zatvora

Od 1992. do ove godine bilo je sedam legalizacija oružja u Srbiji. Najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja”. Policija je tada zaplenila oko 10.000 komada raznog oružja, a građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.  

M. Bozokin