Tema „Dnevnika”: Strani obaveštajci opsedaju Srbiju

U poslednje dve decenije to je prvi put da je otkriveno delovanje ruskih agenata u Srbiji. Prethodna najveća špijunska afera bila je 14. marta 2002. godine, kada je vojna služba bezbednosti uhapsila generala Momčila Perišića u motelu na Ibarskoj magistrali. Nekadašnji načelnik Generalštaba VJ osumnjičen je da je odavao poverljive informacije tadašnjem službeniku američke ambasade u Beogradu Džonu Nejboru.

Proces Perišiću povodom tog slučaja bio je u prekidu zbog njegovog odlaska u Hag, gde je oslobođen optužbe za ratni zločin, a biće nastavljen početkom naredne godine.

Nema preciznih podataka o tome koliko stranih obaveštajnih službi „operiše” u Srbiji. Ipak, po nezvaničnim podacima, u našoj državi ima 55 špijunskih (obaveštajnih) agencija iz 40 zemalja.

Po podacima naših bezbednjaka, najaktivniji su špijuni deset stranih službi. Od njih najuticajniji su oni iz CIA, zatim britanskog MI-6, nemačkog BND-a, ruskog FSB-a, ali hrvatski špijuni važe za najagresivnije. Za ramenom im stoje špijuni Turske, Irana, ali i takozvane države Kosovo.

Domaću javnost je početkom setembra 2016. uzburkala informacija  da je penzioni oficir VRS-a Čedo Čolaković radio kao špijun hrvatske obaveštajne službe. Viši sud u Beogradu Čolakovića je ove godine osudio na tri godine zatvora.

Profesor bezbednosti Darko Trifunović iz Beograda, inače dobar poznavalac obaveštajnih službi u Srbiji i svetu, ukazuje na to da se doušnici iz Hrvatske posebno bave privrednom špijunažom. Ističe da hrvatski agenti otkrivaju najpoljnije uslove za kupovinu srpske zemlje u Vojvodini. Oranice zatim hrvatski kupci uknjiže u Osijeku kao vlasništvo države Hrvatske.

Trifunović je svojevremeno tvrdio da Sigurnosno-obaveštajna agencija SOA ovde ima i svoj punkt za obuku obaveštajaca za Kosovo i Metohiju. Operativci SOA, kako navodi taj stručnjak, obučavali su Albance na KiM metodama specijalnog rata, elektronskog prisluškivanja i posebnim tehnikama egzekucije.

Prisustvo SOA nije neočekivano ako se zna da Hrvatska i njen državni vrh kontrolišu najveću kriminalnu mrežu klana Osmani, kojom rukovode tri brata, navode upućeni.

Jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Vojno-bezbednosne agencije, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da je u Srbiji veoma aktivna i crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost ANB. Po njegovim rečima, ANB prati kretnje crnogorskih kriminalaca u Srbiji, ali istovremeno prati i sve one za koje se sumnja da rade za Mila Đukanovića.

Osim klasičnih špijuna, u Srbiji kao žbirovi borave i rade razni atašei pri ambasadama, kao i pripadnici mnogih stranih firmi koji preko svojih bezbednosnih sektora deluju kao produžene ruke obaveštajnih službi zemalja iz kojih dolaze.

M. Bozokin