Tema „Dnevnika“: Srbi osuđeni u Hagu u kazamatima pet država
NOVI SAD: Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić kaznu doživotnog zatvora, na koju ga je osudio Haški tribunal, izdržavaće u Velikoj Britaniji, odlučio je predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu.
Karadžić je u pritvoru u Hagu od hapšenja i izručenja iz Srbije u julu 2008. godine. Pravosnažno je osuđen 20. marta 2019. godine na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnoasti, kršenja zakona i običaja ratovanja. Tom odlukom preinačena je u pogledu odluke o kazni prvostepena presuda Tribunala u Hagu, kojom je u martu 2016. godine, bio osuđen na 40 godina zatvora.
U pritvorskoj jedinici Haškog tribunala - u Ševeningenu su još dvojica srpski vojno-policijskih generala. Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić čeka izricanje drugostepene presude. Posle toga trebaće još dugo vremena da se pronađe država u kojoj će general Mladić izdržavati kaznu. On je, podsetimo, prvostepenom presudom osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog, navodnih, zločina u Bosni i Hercegovini.
U Ševeningenu je ponovo i penzionisani general MUP-a Srbije Sreten Lukić. Osuđen je na 20 godina zatvora i do januara ove godine je kaznu izdržavao u Poljskoj, koja ga je tada vratila Hagu jer je maksimalna kazna zatvora u toj zemlji 15 godina, koliko je Lukić već izdržao. Sada se očekuje nova nova odluka predsednika Mehanizma o tome gde će Lukić nastaviti da služi kaznu.
Mehanizam, inače, ima ugovore s 14 država za smeštaj osuđenih pred tim sudom, ranije Haškim tribunalom. To su: Austrija, Belgija, Velika Britanija, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Italija, Norveška, Portugalija, Poljska, Francuska, Španija i Švedska.
Po trenutno dosputnim podacima, osam naših državljana, koje je Tribunal u Hagu osudio za ratne zločine, nalazi se u kazamatima pet evropskih država. Nekada je taj broj bio mnogo veći, međutim, nakon što su Srbi odslužili haške kazne, smanjio se i broj država u kojima oni još robijaju.
U Finskoj je na odsluženju zatvorske kazne nekadašnji komandant Prištinskog korpusa VS i potom načelnik Generalštaba VJ general Nebojša Pavković. On je osuđen je na 22 godine zbog zločina na Kosovu i Metohiji, a u finski zatvor prebačen je 23. januara 2014.
U zemlji hiljadu jezera je od 30. januara 2015. i general Vojske Republike Srpske Radivoje Miletić koji je osuđen na 19 godina zatvora zbog zločina u Srebrenici.
U Estoniji višedecenijske robije izdržavaju bivši komandant Sarajevsko - romanijskog korpusa Dragomir Milošević, nekadašnji predsednik SAO Krajina Milan Martić i vođa paravojne formacije „Beli orlovi” Milan Lukić. Njima je, kako prenose mediji, najveći problem što ne znaju jezik zemlje u kojoj izdržavaju kaznu.
U Nemačkoj, po osudi Haškog tribunala, kaznu izdržavaju bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije general - potpukovnik Vlastimir Rođa Đorđević i general VRS-a Stanislav Galić.
Protiv Đorđevića Tribunal je optužnicu podigao oktobra 2003oktobra, tereteći ga za zločinezlo~ine počinjene tokom 1999. godinerata na Kosovu i Metohiji. U avgustu avgustu 20062006. u Beogradu pokrenuta istraga o ubistvu braće Bitići, a on je osumnjičen da je 9. jula1999. lično naredio ubistvo te trojiceameri~kih američkih državljana. Uhapšen je 17. juna17. juna 2007.2007 godine i odmah isporučen Haškom tribunalu. Suđenje je počelo januara januara 20092009, a prva presuda doneta je 23. februara23. februara 20112011. godine i Đorđević je tada osuđen na 27 godina zatvora. Druga, pravosnažna presuda, doneta je 27. januara2014. godine i Đorđević je njom osuđen na 18 godina zatvora.
U nemačkom zatvoru je i nekadašnji komandant Sarajevsko -romanijskog korpusa VRS-a general Stanislav Galić. Osuđen je na doživotnu robiju zbog terora protiv čovečnosti i ubistva u blokadi Sarajeva.
U Norveškoj kaznu služi Sredoje Lukić. On je u tu državu prebačen 21. avgusta 2013. godine. Lukić je kao policajac i član lokalne paravojne formacije u istočnobosanskom gradu Višegradu osuđen u prvom stepenu na 30 godina 2009. godine, da bi mu, nakon žalbe kazna, 2012. bila smanjena na 27 godina.
Nekadašnji predsednik opštine Prijedor Milomir Stakić osuđen je na 40 godina robije zbog ratnih zločina. U nemački zatvor je na izdržavanje kazne prebačen 22. marta 2006. godine.
Pred Mehaniznom u toku je još ponovljeni postupak nekadašnjim čelnicima Resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Oni se brane sa slobode i samo se po pozivu i potrebi javljaju u pritvorsku jedinicu u Hagu.
Dvojica bivših visokih funkcionera Državne bezbednosti Srbije u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji optuženi su da su od 1991. do 1995. osnivali, naoružavali, organizovali obuku i finansiranje paravojnih jedinica, čiji pripadnici su svoj ratni put obeležili ubistvima i progonom nesrpskog stanovništva s ciljem njihovog trajnog uklanjanja, najpre s područja Kninske Krajine i Istočne i Zapadne Slavonije u Hrvatskoj, a potom iz opština Sanski Most, Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Zvornik i Trnovo u Bosni i Hercegovini.
Njima je u decembru 2015. poništena oslobađajuća presuda, a konačna odluka Mehanizma očekuje se u drugoj polovini ove godine.
U Poljskoj su i bivši čelnici policije bosanskih Srba Mića Stanišić i Stojan Župljanin, osuđeni na po 22 godine zatvora zbog zločina nad Bošnjacima i Hrvatima.
U zatvoru u Danskoj je Radoslav Brđanin, bivši predsednik Ratnog predsedništva Autonomne regije Krajina, gde izdržava kaznu od 30 godina zatvora zbog zločina u severozapadnoj Bosni i Hercegovini 1992. godine.
U Španiji je kaznu odslužilo pet osuđenika, dok je u zatvoru u Portugaliji bio Mile Mrkšić, osuđen zbog zločina na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara (Hrvatska) 1991. On je umro 2015. godine u zatvorskoj bolnici.
Pred Haškim tribunalom je za 24 godine njegovog postojanja optuženo 161 lice, od kojih je više od polovine Srba. Kada se saberu kazne zatvora, Srbima je „pripalo” više od hiljadu godina robije. Hag je progutao i mnoge srpske glave – tamo je umro Slobodan Milošević, nedočekavši kraj procesa, u pritvorskim jedinicama umrla su još četiri Srbina, neki su preminuli po raznim kazamatima.
M. Bozokin