TEMA DNEVNIKA Sačekuše sinonim za mafijaške obračune

Napadač, koji je, kako se pretpostavlja, ispalio iz vatrenog oružja deset hitaca, pratio je Amidžića i kada je ovaj izašao iz restorana, pod okriljem mraka, ispalio je smrtonosni rafal, a zatim pobegao u nepoznatom pravcu.

Ta, ali i slične likvidacije u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima Srbije, koje su se dešavale proteklih meseci, ponovo su podsetile na devedesete godine prošlog veka. Sačekuša je na ovim prostorima postala sinonim za mafijaške likvidacije i kriminalne obračune. Žargonski, ta reč znači – napasti iz zasede. A takva su gotovo sva ubistva od početka devedesetih pa do danas.

Jedan od vrsnih poznavalaca dešavanja u crnoj hronici Mašan Lekić podseća na to da je prva sačekuša, kada je i upotrebljen taj izraz, bila ubistvo na beogradskom Konjarniku 15. februara 1985. godine. Žrtva je bio Ranko Rubežić.

U to vreme on je bio blizak s braćom Slobodanom i Branislavom Šaranovićem i važio je za njihovog „momka”. Navodno, oni su i krivi za njegovu smrt, a ubili su ga Rubežićevi saradnici Dragan Popović Dadilja i Milovan Vujsić Vuja. Gotovo svi akteri te priče, pa čak i sami Šaranovići, likvidirani su u takozvanim sačekušama, a jedan od njih – gotovo tri decenije kasnije.

S početkom rata na prostorima bivše Jugoslavije razbuktala se takva vrsta obračuna. Početkom devedesetih godina većina beogradskih kriminalaca, pa čak i oni koji su radili za tajnu srpsku i saveznu policiju, vratila se u zemlju. Jedni su odlazili čak i na ratišta, a svi zajedno su ulazili u do tada gotovo nepoznate poslove – šverc. U tome su videli šansu za dobru zaradu jer je zemlja bila pod sankcijama, u ekonomskoj krizi i okružena ratnim dešavanjima. Međutim, borba za prevlast na crnom tržištu nosila je žrtve. Gotovo svakog dana padale su glave. Svaka druga u, kako su mediji opisivali, „dobro pripremljenoj i organizovanoj sačekuši”.

Ispred tržnog centra „Merkator” na Bulevaru Lenjina na Novom Beogradu 1. oktobra 1993. godine ubijen je Georg Žorž Stanković, vlasnik nekoliko lokala s bilijar klubovima i poker aparatima. Stanković je bio veoma uspešan bokser i izvesno vreme proveo je u inostranstvu. Napadači su ga sačekali sakriveni iza jedne zgrade, prišli i pucali kada je naišao. Nikada nisu pronađeni.

Sredinom devedesetih započela je i nova vrsta sačekuša – podmetanje eksploziva i aktiviranje s bezbedne udaljenosti. Prva žrtva bio je Rade Međed, koji je 15. novembra 1994. godine u centru Beograda, u Ulici kneza Miloša, smrtno ranjen u eksploziji džipa za čijim je volanom bio.

Nepun mesec kasnije na raskrsnici ulica Srpskih vladara i Svetozara Markovića, nedaleko od Trga Slavija, ubijen je vođa voždovačke ekipe Goran Vuković Majmun, čovek koji je likvidirao legendu srpskog podzemlja u Nemačkoj – Ljubomira Magaša Ljubu Zemunca.

Sačekuše su spremane i za mnoge ljude iz sveta politike i biznisa. U zasedama su ubice sačekale i generalnog direktora JAT-a Žiku Petrovića, generalnog direktora „Beopetrola” i generalnog sekretara JUL-a Zorana Todorovića Kundaka, saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića...

Poslednjih godina kriminalni obračuni i mafijaška razračunavanja uvek su opisivani na isti način – ubice su žrtvu sačekale sakrivene i kada je naišla meta, ispalile su kišu metaka.

To je obeležje koje je pratilo krvavi sukob između ekipe Luke Bojovića i grupe braće Šaranović, ali i surovi rat dvaju crnogorskih klanova – „kavačkog” i „škaljarskog”.

Iz zasede su u Beogradu, podsetimo, ubijeni i jedan od vođa navijača „Partizana” Aleksandar  Stanković, Goran Radoman, Crnogorac i pripadnik „škaljaraca”, „kavčanin” Davorin Baltić, Blažo Đurović, Milutin Trišić Triša, blizak „voždovčanima”. U surovoj sačekuši likvidiran je i Vlastimir Milošević, i to na tramvajskim šinama u centru grada. U Novom Sadu još je nepoznato ko je likvidirao Kićuna Vilotijevića 1999. godine, policijskog inspektora Branka Glušicu 2009, Teodoru Kaćanski novembra 2016, ko je u maju ove godine podmetnuo eksploziv pod džip Dalibora Bogdanovića Boće, ko je pre mesec dana ubio Željka Bulatovića...

Neke od podmuklih likvidacija policija je razrešila, za one koje nije – istraga je u toku. Analitičari kažu da nije jednostavno rešiti ubistvo u sačekuši – ponekad su potrebni meseci, pa i godine. Ali, ono što je poznato – nijedan predmet nije ostavljen, niti zaboravljen. Za ubicama se neprestano traga, sve dok se ne pronađu i ne izvedu pred lice pravde.

Poslednjih godina relativno su se proredila ubistva u organiziranom kriminalu. Razloga je više, a među njima nije zanemarljiv ni bolji rad policije i pravosudnih organa. Međutim, to nipošto ne znači da će sačekuše potpuno nestati. Kao što se organizovani kriminal u suštini ne može potpuno iskoreniti, tako će i obračuni unutar raznih klanova ostati njegov sastavni deo.     

M. Bozokin