TEMA DNEVNIKA Sačekuše na daljinski

Ispod belog “be-em-vea H5” bila je postavljena eksplozivna naprava koja je aktivirana na daljinu, a nakon toga Bogdanoviću je amputirana leva potkolenica.

Po dosadašnjim saznanjima, eksplozivnanaprava bila je postavljena ispod vozačevog sedišta, a detonacija je usledila u trenutku kada se Bogdanović isparkirao, motor je bio uključen. Ne isključuje se mogućnost da je eksplozivna naprava bila postavljena i nekoliko dana pre eksplozije i da se samo čekalo pogodan momenat da se ona aktivira.

Postavljanje i aktiviranje eksplozivne naprave ispod automobila nije novost u obračunu ljudi iz kriminogenih krugova, ali je u Novom Sadu do sada to bilo retkost.

Ovo je, inače, drugi pokušaj likvidacije na novosadskim ulicama na ovakav način. Prvi je bio 1. oktobra 2014. kada je u snažnoj eksploziji, koja se dogodila nešto posle osam časova u Dalmatinskoj ulici u Novom Sadu, povređen R. R. (44), vlasnik preduzeća koje se bavi uslužnim poslovima u građevinarstvu.

Eksplozivna naprava je bila postavljena u vozilo “seat ibica”, parkirano ispred zgrade u kojem je smeštena firma R. R., a aktivirana je u momentu kada je on otključavao ulazna vrata lokala, svega par metara od “seata”.

U dosadašnjim obračunima u Novom Sadu podmetane su bombe i požari pod automobile, ali likvidacija (ili pokušaj) uz pomoć auto-bombe do tada nije bilo.

Bomba ispod sedišta vozača i relativno kontrolisana eksplozija, koja ne ubija prolaznike već samo metu, postala je popularan vid likvidacije u mafijaškim krugovima. Izvršioci na taj način izbegavaju da “prljaju ruke”, jer žrtvu likvidiraju s bezbedne udaljenosti.

Većina podmetanja eksplozija pod automobile u Srbiji, poznato je, delo je minera koji su svoj „zanat” izučili u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Svaki vojnik koji je tokom obuke imao prilike da vidi kompletiranje sporogorećeg štapina, vrlo lako može da od tog upaljača i parčeta eksploziva sačini napravu koja može da ubije, rani žrtvu ili napravi materijalnu štetu.

Po ranijim informacijama iz MUP-a, u Srbiji živi oko 10.000 stručnjaka za eksploziv, od kojih su 2.000-3.000 bivši policajci, ili pripadnici vojnih i paravojnih formacija. To, naravno, nije nepoznato ovdašnjim mafijaškim krugovima koji sve češće traže bombaške usluge.

Bombe pod kola  Borisa Isakovića i Tomislava Bokana

Pod automobil glumca SNP Borisa Isakovića 23. juna 2010. godine podmetnuta je “kašikara”. Prilikom njene eksplozije, kada je Isaković na parkingu na Bulevaru kneza Miloša otvorio vrata svog automobila, šrapneli su glumca ranili u grudni koš, stomak i butinu. Ručna bomba M-52  bila je postavljena pod desni točak Isakovićevog automobila “saab” beogradske registracije. Za ovaj bombaški napad okrivljen je korepetitor i pijanista Baleta SNP Beograđanin Ivan Marković, a  21. jula 2011. zbog toga je on u novosadskom Višem sudu osuđen na šest godina zatvora.

Pod službeni automobil tadašnjeg direktora JP „Urbanizam”, lidera Narodnog pokreta „Dinara–Drina–Dunav” Tomislava Bokana 27. juna 2013. oko 10 sati  bačena je ručna bomba na parkingu ispred kafića „Hogar” u Krilovoj ulici u Novom Sadu. Za ovo delo Goran Cvijetić iz Budisave je 7. novembra prošle godine u prvostepenom postupku osuđen na šest godina zatvora.

Za prvi uspešan napad podmetanjem eksploziva u automobil uzima se ubistvo Rade Međeda, vlasnika tada najvećih kockarnica u Srbiji. Bomba u njegovom yipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljačem uzetim s dečjeg automobila-igračke dok se Međed uključivao u promet u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Počinioci nikad nisu otkriveni.

Međuti, samo miniranje nečijih kola je visokorizičan posao. U jesen 2002, dok je postavljao bombu ispod „audija A6” u centru Beograda, u nenadanoj eksploziji, poginuo je Ivan Kontić iz Budve. Na sličan način, u glavnom gradu, stradao je u oktobru 2009. i Strahinja Rašeta, podmećući eksploziv pod yip svog ortaka...

Stručnjaci smatraju da se pod automobile najčešće postavlja plastični eksploziv C4. On je jedan od najjčih eksplozivau svetu. Samo četiri zemlje na planeti proizvodile su plastični eksploziv, ali je C4, koji se proizvodio u vojnoj fabrici u Beranima sve do 1991. godine i početka građanskog rata, bio među najboljima. Mada se od tada ne proizvodi, ima u vojnim magacinima i na crnom tržištu.

Beranski plastični eksploziv je elastičan, lepljiv, može se obaviti oko tela, staviti u cipelu, kapu, torbu a da ga niko ne primeti i ne registruje. Ima veliku razornu moć, predočavaju stručnjaci.

Ipak, ovaj oblik sačekuše nije tako često korišćen. Mada je usled ratova u bivšoj Jugoslaviji na raspolaganju bilo trotila i vitezita, ali i plastičnih eksploziva poput semteksa (u žargonu „čeh”), PEP-a 500, te nekih starijih poput M5-A1, P-20, P-64 i NP-65. U kriminalnim krugovima „pentrit” se koristi za napade na blindirane automobile, a samo 250 grama je potrebno da se takvo vozilo razori.

- Postavljanje bombi ispod automobila je način obračunavanja crnogorske i albanske mafije, pa je izvesno da krivce treba tražiti prvo u tim krugovima. Bosanski i srpski kriminalci najčešće koriste vatreno oružije za likvidaciju i to iz automobila u pokretu. Naravno, uvek ima izuzetaka - izjavio je svojevremeno kriminolog Zlatko Nikolić.

Poslednjih godina relativno su se proredila ubistva u organiziranom kriminalu, pa i ona vezana za automobile. Razloga je više, a među njima nije zanemarljiv ni bolji rad policije i pravosudnih organa. Međutim, to nipošto ne znači da će sačekuše potpuno nestati. Kao što se organizirani kriminal u suštini ne može potpuno iskoreniti, tako će i obračuni unutar raznih klanova ostati njegov sastavni deo. U tom kontekstu korištenje automobila i dalje će sobom nositi ogroman rizik. Na ovaj ili onaj način, po ovom ili onom metodu. 

M. Bozokin