TEMA „DNEVNIKA”  Pravo na odštetu i zbog neosnovanog kućnog pritvora

Osuđeni na  kaznu kućnog zatvora imaju pravo na uslovni otpust  kao i oni koji kaznu zatvora izdržavaju u zatvoru, kaže advokat Milan Vujin i napominje da zakon ne pravi nikakvu razliku potom pitanju.

- Suština je u ograničenju slobode kretanja - ističe Vujin u razgovoru za Dnevnik. 

To takođe znači da i okrivljeni koji su pravosnažno oslobođeni optužbi, a tokom postupka su bili pod merom obezbeđenja prisustva, u „kućnom pritvoru“ imaju pravo da tuže državu i traže odštete zbog neosnovanog lišenja slobode kao i u slučaju pritvorske mere u zatvoru.

- Sve su to ograničenja slobode kretanja samo različiti modaliteti i po različitim osnovama. Nema nikakve razlike između kazne zatvora i kućnog zatvora i mere pritvora i kućnog pritvora, samo su bolji uslovi izdržavanja u kućnim uslovima - naglašava Vujin.

Mera obezbeđenja nesmetanog vođenja postupka, pritvaranjem  okrivljenog, propisana je Zakonikom o krivičnom postupku, a njen blaži modalitet je kada se ne sprovodi u zatvoru već u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bilo uz primenu takozvane elektronske nanogice ili  bez te vrste elektronskog nadzora. 

- Odšteta zbog neosnovanog pritvaranja nije vezana za uslove i mesto gde se izdržava, nego za psihičke bolove koje osoba trpi zbog  ograničenja slobode kretanja, kao i za druge eventualno nastale  štete -  kaže Vujin. 

Pitanje  visine odštete  zbog neosnovanog pritvora po jednom danu provedenom u kućnom pritvoru još uvek nije raščišćeno u praksi, verovatno jer je reč o novom institutu u našem zakonodavstvu, a kako napominje Vujin, visina odštete može biti kao i po danu klasičnog pritvora.

- Suština je u tome da je nekome ograničeno kretanje, ograničena komunikcija i da zbog toga trpi, psihički pati. Opet, verovatno je psihička patnja manja kada je lice kod kuće uz familiju, kada mogu da mu dođu prijatelji ako nema ograničenja u tom smislu, i zbog drugih pogodnosti boravka u svom domu. Te okolnosti  bi - smatra Vujin - mogle da utiču na visinu odštete, ali nikako da se ne ostvaruje pravo na odštetu.

Kad je reč o izvršenju kazne kućnog zatvora, osuđeni ostvaruje pravo na uslovni otpust i druga prava predviđena zakonom kao i kad se kazna izdržava u zatvoru. Krivičnim  zakonikom je propisano da za  kaznu zatvora do jedne godine, sud može da odredi da se izvrši na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom. Krivičnim zakonikom je propisano da  osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora ima pravo da aplicira za uslovni otpust, ukoliko zadovoljava sve ostale zahteve propisane zakonikom, a to se odnosi i na kaznu kućnog zatvora. 

Zakonikom je, naime, propisano da “osuđenog sud može uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”.  Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je pokušao bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvršenje kazne zatvora u toku izdržavanja kazne”.   

 

J. Jakovljević