Tema „Dnevnika”, oružje i njegova (zlo)upotreba: Broj pištolja neograničen, samo 400 dozvola za nošenje

On je dodao i da je spreman da razgovara sa stručnjacima o pooštravanju zakona.

Od 2015. godine generalni sekretar Auto-moto saveza Predrag Đurđev sa sobom je nosio pištolj. I za to je imao dozvolu. To nije bilo jedino oružje koje je posedovao. Ministar policije kaže sve je urađeno po zakonu.

„Mislim da ukupno ima deset dozvola za posedovanje oružja, jednu dozvolu za nošenje“, kazao je Stefanović.

Profesor prava Bogoljub Milosavljević kaže da „imati deset komada oružja, to je jasno da se radi o kršenju zakona, drugačije se ne može kvalifikovati jer se radi o arsenalu u privatnom posedu koji je nepotreban”.

Generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Duško Ilić u izjavi za „Dnevnik” kaže da zakonom nije ograničeno koliko pojedinci pištolja, revolvera ili lovačkih pušaka mogu imati.

„Svako ko ispunjava zakonske uslove za nabavku i čuvanje, može kupovati oružje koliko mu kapaciteti dozvoljavaju“, naglašava Ilić.

Građani Srbije su dobro naoružani. Po podacima MUP-a, u Srbiji je registrovano blizu milion komada pištolja, revolevera, lovačkog i drugog oružja. Ne mogu svi, međutim, to oružje svakodnevno nositi sa sobom. Naime, zakonodavac je napravio dve kategorije: neki samo mogu držati oružje i prenositi ga rasklopljenog, dok je drugima dozvoljeno i da ga nose. Najveći broj građana Srbije ima dozvolu samo za držanje oružja.

Registrovano, odnosno legalno oružje, nije problem. Zabrinjavaju ilegalne cevi. Iako niko nema tačne podatke o tome koliko je ilegalnog oružja u Srbiji, procene govore da takvih pucaljki ima između 200.000 i 900.000. Nisu u pitanju samo pištolji i revolveri već i poluautomatsko i automatsko oružje, koje građani ne smeju da drže u svojim kućama, stanovima ili drugim prostorijama.

Da bi se smanjio broj ilegalnog oružja, policija je poslednjih godina sprovodila akcije legalizacije, ali i pored toga, još uvek je u štekovima ostao bogat arsenal.

„U Republici Srbiji ima samo oko 400 dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost. Takve dozvole podrazumevaju da se oružje nosi nerasklopljeno i spremno za upotrebu“, ukazuje Ilić, ocenjuje da je to mali broj i zalaže se za liberalizaciju zakona i propisa kojom bi se povećao broj dovola i za nošenje oružja.

On našu državu upoređuje s Češkom, koja nam je po mnogo čemu slična, gde ima čak 300.000 ljudi koji imaju dozvolu za nošenje oružja.

Inače, broj dozvola za nošenje pištolja i revolvera varira iz godine u godinu, a najviše ih je bilo pre nekoliko godina – 1.700. Ilić smatra da nošenje oružja ne bi povećalo stopu kriminaliteta već bio je smanjilo.

Ko može da nosi oružje? Svako ko ima ličnu kartu, plati takse, te, osim lekarskog pregleda i dokaza da se protiv njega ne vodi krivični postupak, policiji dokaže i da mu je bitno ugrožena lična bezbednost ili bi mogla biti.

Poznavaoci te tematike i ljubitelji oružja i dalje smatraju da se diskreciono pravo policije da odbije zahtev za posedovanje oružja preširoko primenjuje. Čak i građanin koji prođe neizbežnu bezbednosnu proveru, da bi posedovao oružje za ličnu bezbednost (pištolj ili revolver), mora da uveri policiju da mu je bezbednost ugrožena „zbog prirode posla ili drugih okolnosti”.

Da li je neko ugrožen ili nije – to već spada u diskreciona ovlašćenja policije da proceni i donese odluku, a iz pomenutih podataka vidi se da je više odbijenih nego onih kojima je odobreno da kupe oružje i dobiju oružni list. Zakon je takav, ali nije samo mogućnost odbijanja zahteva uticala na manje interesovanje građana za legalnu nabavku oružja. Na tu pojavu svakako utiče i porez na oružje, a sada i zamena oružnog lista, za koji treba platiti barem sto evra. Naime, po novom Zakonu o oružju i municiji, svi vlasnici oružja treba da zamene oružne listove novim, biometrijskim. Prvobitni rok je bio do 5. marta ove godine, međutim, Vlada ga je nedavno produžila još godinu.

Bez obzira na to što ljubitelji oružja, a iz razumljivih razloga i vlasnici prodavnica oružja i prateće opreme, imaju niz primedaba na novi zakon, on je, slažu se mnogi, uneo i poboljšanja u tu problematiku – između ostalog, olakšana je nabavka municije. Takođe, liberalizovana je kupovina vazdušnih pušaka, za koje su ranije važila pravila kao za nabavku pištolja, dok se sada, uz evidenciju, mogu kupiti i zatim samo prijaviti MUP-u, nije potrebno prethodno odobrenje za njihovu nabavku.

Ko ne želi da registruje oružje po novom zakonu, može ga predati MUP-u. Dosadašnja praksa govori da se sve više ljudi odriče pištolja i revolvera pa je sasvim sigurno da će početkom marta 2020. biti manje legalnog oružja.

Na smanjenje broja oružja u Srbiji utiču i akcije policije u kojima se građanima oduzimaju revolveri ili pištolji. Do toga dolazi zbog kršenja nekog od brojnih uslova koje je građanin morao da ispuni kada je dobijao odobrenje za nabavku. Spisak tih uslova je dug, ali do oduzimanja oružja u legalnom vlasništvu najčešće dolazi kada njegov vlasnik dođe pod udar Krivičnog zakona ili je odgovoran za narušavanje javnog reda i mira.    

M. Bozokin