Tema „Dnevnika”: Obećani evri slabo razvezuju jezik
Direktor policije Vladimir Rebić raspisao je, u skladu sa Zakonom o policiji, nagradu od 500.000 dinara za pružanje informacija koje će omogućiti identifikovanje muškarca za koga postoji osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti na štetu M. A. i njene šestomesečne ćerkice.
Ministarstvo unutrašnjih poslova intenzivno traga za nepoznatim muškarcem, imajući u vidu da se, u skladu s nalogom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, sprovode predistražne radnje zbog sumnje da je on ugrozilo život i telo M. A. i njene šestomesečne ćerkice, pa u cilju identifikovanja tog lica poziva građane da pruže potrebne informacije o osobi čiju fotografiju dostavljaju.
Raspisivanje novčanih nagrada građanima za pružanje policiji informacija koje bi dovele do rasvetljavanja zločina u Srbiji je retko i dešava se u slučajevima nerešenih teških krivičnih dela koja su posebno uznemirila javnost.
– To je uobičajena metoda policije, da, kada na osnovu video-tehnike ne može da sazna o kome je reč, pozove građane u pomoć – kaže za „Dnevnik” bivši obaveštajac Božidar Spasić.
Po njegovoj oceni, „to je poslednja mera koju policija primenjuje da bi pokušala nekoga da izmami, ali i znak da nema dobrih dokaza”. Smatra i da u našim uslovima to može delovati i destruktivno.
– Novčane nagrade više su manifestacija neke volje i želje da se otkrije nešto – ističe Spasić. – Dovodi se u opasnost i onaj ko otkrije informaciju, kao i čitav posao. Mislim da oni koji bi dali informaciju nemaju poverenje u one koji raspisuju nagradu. Policija mora da kaže koje još koristi i kakvu zaštitu nudi onome ko bi nešto otkrio.
Koliko je taj metod u našoj zemlji uspešan i da li je neka takva nagrada isplaćena?
U MUP-u navode da je pomoć građana u rešavanju krivičnih dela dragocena. Dešavalo se da dobiju informacije, kako iz prijateljskog okruženja izvršioca, tako i iz rodbinskog. Novac kao motiv nekim građanima ume dodatno da „otvori oči i odreši jezik”.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović ukazuje na to da u praksi kod policije postoji sledeća slika: ako traži pomoć građana, ili čak i ako ne traži, postoji more poziva – „ja sam to video”, „ja to znam” ili „čuo sam, načuo”.
– Većina tih poziva su, nažalost, nekvalitetni, lažni ili potpuno nepouzdani, ali policija to veoma dobro zna – ukazao je ranije Radovanović.
Ne postoje podaci o tome koliko je taj metod u Srbiji uspešan i da li je neka takva nagrada isplaćena. Božidar Spasić ukazuje da se te nagrade retko isplaćuju jer policija ipak do osumnjičenog stigne pre građana.
U Nemačkoj je, na primer, raspisivanje nagrada češća praksa nego kod nas. Tamo se na nekim televizijama jednom nedeljno emituje emisija u kojoj objavljuju imena kriminalaca koje traže po raznim delima. Te nagrade su do 5.000 evra i vrlo su efektne. Ali se mora naglasiti da su to osumnjičeni za lakša krivična dela i krađe.
Raspisivanje nagrada svakodnevica je i u Americi, gde to često daje dobre rezultate.
Kod nas je jednu od najvećih novčanih nagrada nudio nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Oni je 2001. godine obećao 300.000 tadašnjih nemačkih maraka svakom ko pruži dokaze o počiniocima ili naručiocima 22 nerešena ubistva, među kojima su bile likvidacije Slavka Ćuruvije, Radovana Stojičića Baye i Momira Gavrilovića Gavre.
Sredinom juna 2017. godine MUP Srbije i kompanija NIS su ponudili dva miliona dinara onome ko da tačnu informaciju u vezi s ubistvom Kristine Kaplanović (19), radnice NIS-a koja je smrtno ranjena na benzinskoj stanici „Veliki Mokri Lug” 25. maja 2017. godine.
Policija je sredinom avgusta te godine uhapsila M. S. zbog sumnje da je ubio devetnaestogodišnju Kristinu. Ostalo je, međutim, nepoznato da li je visina nagrade dovela do pronalaženja osumnjičenog, i koliko.
Podsetimo i na to da je pre više od deceniju Srbija nudila po milion evra za pomoć u pronalaženju nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karayića i komandanta VRS-a generala Ratka Mladića. Ni to nije pomoglo jer su se oni i dalje uspešno krili, sve dok jednog dana, ipak, nisu otkriveni.
Osim državnih organa, dešavalo se da i građani raspišu novčanu nagradu. To je svojevremeno učinio Slobodan Šaranović, rešen da otkrije naručioce ubistva svoga brata Branislava 2009. godine. Javno je poručio ubicama i njihovim pomagačima da, ne samo da ih neće progoniti već da će ih bogato nagraditi ukoliko mu ukažu na organizatore tog zločina. Ponudio je nagradu u šestocifrenom iznosu u evrima. Ostalo je nezabeleženo da li mu se iko javio i dao određene informacije, a Slobodan Šaranović je, podsećamo, u martu 2017. godine ubijen u Budvi.
M. Bozokin
