Tema „Dnevnika“: Na slobodu ranije puštena 94 osuđenika

Poslednjih godine odbija se sličan broj, malo više od polovine molbi. 

Podsetimo,  uslovni otpust je institut koji je regulisan kako odredbama Krivičnog zakonika u materijalnom smislu, tako i procesnim  odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Po stavovima advokatima,  on je nedovoljno zastupljen u našoj stručnoj praksi i da ga druge evropske države mnogo više primenjuju nego Republika Srbija, ali, naravno, to je individualna stvar. Po njuhovoj oceni  uslovni otpust bi trebao da bude zastupljeniji.

Neki stručnjaci upozoravaju na to da treba imati u vidu da je reč o velikom broju slučajeva uslovnog otpusta koji skraćuje kaznu svega nekoliko meseci, što više liči na prevremeni otpust iz zatvora nego na klasičan uslovni otpust. Danas u mnogim evropskim zemljama procenat uslovnog otpusta osuđenika je od 50 do 70 odsto, dok je u Srbiji oko 15 procenata i to se odnosi na odluke koje su donete pravovremeno.

Po rečima novosadsakog advokata Gorana Karadarevića, kada sud donese presudu i nekoga osudi na kaznu zatvora, ta mera se izvriče u svrhu specijalne i generalne prevencije. To podrazumeva da taj učinilac više ne ponovi krivično delo i da se preventivno utiče na to da se društu smanji kriminalitet.

– Uslovni otpust je individualna stvar učinioca koji, ukoliko se na izdržavanju kazne tako popravi da se može očekivati da na slobodi neće vršiti krivična dela, on taj uslovni otpust treba i da dobije – ističe naš sagovornik.

Po odredbama Krivičnog zakonika, osuđeni će biti uslovno otpušten s izdržavanja kazne ukoliko je izdržao dve trećine kazne zatvora, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro vladati.

Procedura za dobijanje uslovnog otpusta je takva da molbu podnosi osuđeni lično ili preko branioca onom sudu koji je sudio za krivično delo za koji se osuđeni izdržava kaznu. Konkretnije, o uslovnom otpustu odlučuje vanpretresno veće, koje će prethodno pribaviti izveštaj o vladanju osuđenog od ustanove u kojoj je, kao i stav javnog tužioca povodom podnete molbe.

U praksi odluka o uslovnom otpustu značajno zavisi od mišljenja ustanove. Ukoliko ustanova da pozitivno mišljenje za osuđenog, u smislu njegovog vladanja (da nije činio disciplinske prestupe, eventualno radno angažovanje itd.), postoji velika šansa da njegova molba bude usvojena.

U praksi se dešava da osuđenim licima molba bude odbijena i pored pozitivnog mišljenja ustanove, gde se kao eventualni razlozi u obrazloženjima odluka suda navode da je on ranije osuđivan i drugo.

– U vezi s tim smatram da ranija osuđivanost ne bi trebalo da bude razlog za odbijanje molbe jer se to eventualno može ceniti kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanje kazne zatvora, a sama odluka o uslovnom otpuštanju zavisi, kao što Zakonik navodi, od njegovog vladanja na izdržavanju kazne zatvora. Ukoliko bi ranija osuđivanost uticala na odluku o uslovnom otpustu, a koju je sud cenio prilikom odmeravanja kazne zatvora, to bi unapred negiralo taj institut generalno i pošlo bi se od toga da se povratnik ne može nikada resocijalizovati. Smatram da to nije tačno –- naglašava advokat Karadarević.

Po njegovom shvatanju, odluka o uslovnom otpustu trebalo bi da da zavisi isključivo od izveštaja ustanove jer se u tom izveštaju navodi kakvo je bilo vladanje osuđenog, kao i mišljenje da li mu preostalu kaznu treba usloviti.

Naš sagovornik ističe da pravo na uslovni otpust imaju i lica u tzv. kućnom zatvoru. To se isključivo odnosi na situaciju kada je nekome izrečena kazna zatvora koja se izvršava tako što osuđeni neće napuštati prostorije u kojima stanuje.

Proteklih godina u Srbiji beleži se stalno uvećanje broja uslovno otpuštenih zatvorenika. Po svemu sudeći, taj trend će se nastaviti, iako je taj procenat daleko od standarda modernih evropskih zemalja. Po rečima stručnjaka, u modernoj praksi, institut uslovnog otpusta stekao je popularnost kao jedno od sredstava koja osuđenike motivišu na korektno ponašanje prilikom izdržavanja kazne

M. Vujačić