Tema "Dnevnika" Krijumčarenje falsifikata poznatih brendova

Carinici su otkrili rekordnu količinu tekstila u dva prekršaja tokom maja, na Terminalu Gradina. Najpre su 9. maja pronašli gotovo sedam tona tekstilne robe, čija je vrednost procenjena na oko 73.000 evra, a potom 13. maja još tri tone vrednosti oko 37.000 evra.

Prvi prekršaj je otkriven kada se na ulazu u zemlju za kontrolu prijavio vozač kamiona domaćih registarskih oznaka, koji je, za uvoznika u Bosni i Hercegovini, prevozio gotove tekstilne proizvode, metražu i igračke. Iako je tvrdio da osim prijavljene robe nema ništa drugo, carinici su se odlučili na detaljan pregled tovara i tom prilikom je, pored uredno prijavljene robe, pronađeno i 27.000 neprijavljenih muških, ženskih i dečjih odevnih predmeta. 

Četiri dana kasnije, 13. maja, na ulazu u zemlju za kontrolu se prijavio vozač kamiona stranih registarskih oznaka, koji je, takođe, za uvoznika u Bosni i Hercegovini, prevozio gotove tekstilne proizvode, delove nameštaja, metražu i igračke. Na pitanje carinskog službenika da li pored prijavljene robe ima još nešto da prijavi, vozač je odgovorio odrično, ali je prilikom detaljnog pregleda, koji je ipak usledio, u tovaru, pored uredno prijavljene robe, pronađeno i 3,2 tone neprijavljene muške, ženske i dečje garderobe, obuće, novčanika i upaljača. 

Carinici su početkom godine na graničnom prelazu Preševo, u jednom kamionu, pored uredno prijavljene, pronašli i preko dve tone krijumčarene tekstilne i druge robe. Naime, u više ogromnih torbi i kutija na dnu tovarnog dela pronađeno je preko 7.000 različitih odevnih predmeta: dečjih kompleta, prsluka, trenerki, farmerica, majica, veša i čarapa poznatih robnih marki: Zara, Tommy Hilfiger, Adidas, Nike, Diesel, Armani... Među robom se našlo i oko 500 auto-delova, različitog alata, parfema i toaletnih voda poznatih brendova. Pored toga, pronađeno je i više od šest kilograma etiketa robnih marki Philipp Plein, Nike, Adidas i Karl Lagerfild, koje služe za našivanje ili lepljenje na neobeleženu robu i njeno naknadno firmiranje.

Kako navode u Upravi carina, u oba slučaja, za deo krijumčarene robe postoji i sumnja da povređuje pravo intelektualne svojine poznatih robnih marki.

Krijumčareni krivotvoreni proizvodi i piraterija, osim rizika koji predstavljaju za potrošače zbog sumnjivog kvaliteta, pogađaju mnogo šire slojeve društva. Osim što nanose štetu, pre svega državnom buyetu i onima koji legitimno posluju, od ostvarenog profita nezakonitom distribucijom i prodajom robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala.

Praksa je pokazala da se najčešće falsifikuje tekstilna roba, obuća ili kozmetika. Međutim, početkom decembra 2019. godine prvi put se dovelo u pitanje i originalnost nameštaja. Reč je o 40 elemenata trpezarijskog nameštaja iz Turske koji su na sebi imali odštampan logo robne marke „Versace”. Takođe, falsifikuju se i hrana, alkoholna i druga pića, audio-vizuelna oprema, igračke, igrice, auto delovi, električni proizvodi, lekovi i medicinska sredstva... 

Među najčešće krivotvorenim brendovima su Adidas, 

Nike, D&G, Boss, Louis Vuitton, Givanchy, Burberry, Armani, Tommy Hilfiger, Dissel, New Balance, Replay...

Srbija je zemlja sa dugom tradicijom zaštite prava intelektualne svojine, čemu govori zanimljiv podatak koji se odnosi na zaštitu prava na žig iz Zakona o žigovima Kraljevine Srbije iz 1884. godine, kojim je u čl 22 propisano: „Zabranjeno je uvoženje strane robe u Srbiju, koja na nedozvoljeni način nosi žigove kakvog domaćeg zanatlije, trgovca ili poljoprivrednog proizvođača, ili uopšte nosi znake kao da je domaćeg porekla. Isto tako zabranjen je i prevoz ovakve robe ili držanje na smestištu. Ovakva roba uzaptiće se gde se nađe bilo od strane dotične vlasti bilo na tužbu oštećenog”.

Kako granica predstavlja prvu branu, između ostalog, i za falsifikate, carinska služba ima obavezu da za svaku robu za koju se posumnja da je plagijat, prekine carinski postupak i o tome obavesti nosioca prava, odnosno njegovog ovlašćenog predstavnika. Nosilac prava ima rok od 10 radnih dana da podnese pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da da saglasnost za njeno uništenje. Krajnji ishod u odnosu na robu može biti uništenje ili nastavak postupka. Roba se prvenstveno uništava sečenjem pomoću specijalizovanih mašina stacioniranih u Kruševcu ili u pogonu JKP Deponija Vinča – gaženjem teškim mašinama.

Da bi se uspešno suprotstavljali svim izazovima u ovoj oblasti, koja predstavlja i važan uslov za naše pristupanje Evropskoj uniji, carinska služba u saradnji sa nosiocima prava, kao i relevantnim nacionalnim i međunarodnim institucijama sprovodi kontinuirane obuke, pre svega namenjene identifikaciji krivotvorene robe, ističu u Upravi carina i dodaju da je samo tokom protekle godine takvih specijalističkih obuka, radionica i seminara bilo je više od dvadeset.

D. Nikolić