Sudovima nedostaje 199 sudija

“Srbiji u ovom trenutku  nedostaje 199 sudija, najviše u osnovnim i višim sudovima”, ističe predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević.

Kaže takođe da VSS proteklu godinu nije birao nove sudije. 

“ I dalje tragamo za najboljim modelom izbora sudija. Magična formula za izbor sudija ne postoji. Ostaje da se vidi u kojem pravcu će ići izmene Ustava i da li će se izbor sudija i predsednika sudova približiti evropskim standardima”, naglasio je Milojević na prošlonedeljnom godišnjem savetovanju sudija Srbije u Vrnjačkoj Banji.

“ Da bi se prevazišao taj problem, Ministarstvo pravde objaviće uskoro konkurs za prijem 160 sudijskih pripravnika, koji bi trebalo da počnu da rade do kraja ove godine – najavila je ministarka pravde Srbije Nela Kuburović na savetovanju u Vrnjačkoj Banji. – Taj konkurs biće ujedno i prvi konkurs tog tipa u protekle tri godine. Očekujem da ćemo i tokom 2018. godine moći da sprovedemo još jedan konkurs radi jačanja stručnih kapaciteta sudstva.”

Po njenim rečima, ustavne reforme su među najvažnijima koje očekuju Srbiju u narednom periodu, budući da za cilj imaju uspostavljanje i jačanje nezavisnosti pravosuđa u skladu s evropskim standardima.

“ Ministarstvo je u proteklih pet meseci intenziviralo aktivnosti, pre svega kada je konsultativni proces s organizacijama civilnog društva u pitanju. Ministarstvo će se založiti za to da se pri izmenama Ustava sistematizuju odredbe o sudovima i sudijama i da budu harmonična celina koja ne izaziva zabunu, kao što je sada slučaj, da stalnost sudija bude bezizuzetna, što povlači ukidanje instituta sudije na probu, koji je, inače, sporan i sa stanovišta nezavisnosti sudija”, naglasila je Nela Kuburović.

Ministarka pravde je istakla da će jačanje kapaciteta pravosuđa biti od velikog značaja i za početak primene novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije od 1. marta 2018. godine.

“Njime se proširuju nadležnosti Tužilaštva za organizovani

kriminal i uspostavlja nova organizacija rada pri višim sudovima i tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu kroz formiranje posebnih odeljenja i udarnih timova za rad u slučajevima finansijskog kriminala i korupcije”, naglasila je ministarka.

Broj „nedostajućih” delilaca pravde, kako se nezvanično saznaje, utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dostavljenih podataka, izborni članovi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kojem sudu nedostaju sudije, i koliko.

Upoređujući te podatke i one od sredine 2014. godine, stanje u srpskim sudovima, kada je reč o broju upražnjenih sudijskih mesta, nije se mnogo promenilo. I tada je u sudovima širom Srbije nedostajalo oko dve stotine sudija, a najveći „deficit” delilaca pravde i tada je bio u osnovnim sudovima. Doduše, nešto manji nego danas – oko 160.

Razlog nepopunjavanja upražnjenih sudijskih mesta, predočavaju u najvišem sudskom telu, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. Izbor za sudiju predstavlja dug i kompleksan postupak, koji je regulisan Zakonom o sudijama, Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira.

Osim toga, izbor reguliše i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda. Broj sudija u sudovima se konstantno menja te sam postupak izbora nije moguće obaviti jednim oglašavanjem. Stoga VŠ periodično oglašava izbor za sudije određenih sudova i sprovodi navedeni postupak, istovremeno sprovodeći i ostale aktivnosti koje su u nadležnosti saveta, navode u toj sudskoj instanci.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević podseća na to da, po funkcionalnoj analizi reforme pravosuđa, koju je 2013. godine uradila Svetska banka, a koju, po njenim saznanjima, vlast primenjuje iako za to nije doneta formalna odluka – u Srbiji nema manjka sudija. U pomenutoj analizi i na osnovu nje datim preporukama, napominje Dragana Boljević, navodi se da bi trebalo preraspodeliti sudije i sudsko osoblje iz onih sudova u kojima ima manje predmeta u one u kojima je njihov broj veći.

“To bi značilo da se neki ljudi iz, recimo Negotina, prebacuju u Beograd, odnosno veće gradove, u kojima je nedostatak delilaca pravde hroničan – rekla je proletos predsednica Društva sudija Srbije. – Kada govorim o ljudima, mislim na sudije, sudsko osoblje, a posebno na pripravnike i pomoćnike. Premeštaj ne može da se sprovede tek tako. Jer, ako prebacite sudiju iz jednog mesta u drugo, morate da mu platite naknadu za odvojeni život, stan, putne troškove. U tom smislu, pozdravljam konstataciju VŠ-a da postoji manjak sudija i pozivam da se taj problem što pre reši.”

Volonteri (ni)su problem

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kao jedan od problema u sudstvu uočava i rad na određeno vreme. Pravosuđe, smatra ona, sve više funkcioniše na principu volonterskog rada.

“ Sve češće svršeni pravnici, pa i oni s položenim pravosudnim ispitom, rade kao sudijski pripravnici i pomoćnici, a da za to uopšte ne dobijaju novčanu naknadu. Oni su za sistem nevidljivi, a stvara se slika da se rezultati rada sudova postižu s ovako malim brojem ljudi. To je nešto što mora da se ispravi”, rekla je Boljević.

Po izmenama Zakona o sudijama, navodi Dragana Boljević, sudijski pomoćnici s položenim pravosudnim ispitom, koji su „ušli” u pravosuđe u vreme kada nije postojala Pravosudna akademija, treba da polažu poseban ispit u vidu testa. Sudije se na taj način biraju prvi put od septembra 2016. godine.

“ Očigledno je da još nije završen, da tako kažem, period tranzicije u smislu da ljudi koji su do juče mogli da konkurišu i budu izabrani za sudije, sada moraju da prođu i test. Mislim da je to neka vrsta prepreke zbog čega još nije raspisan konkurs za izbor sudija u osnovnim sudovima, ali, svakako, nisam ja ta koja treba da odgovori na to pitanje”, kaže Dragana Boljević.

M. Bozokin