Sud odbio zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića

Na ovu odluku podnosioci zahteva imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu koji treba da donese pravosnažnu odluku u roku od 30 dana po prijemu rešenja.



Sud je odbio zahtev za rehabilitaciju kojim je traženo da se poništi Uredba Vlade FNRJ kojom je Milan Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.



U saopštenju suda se precizira da je 11. jula Viši sud u Beogradu doneo rešenje kojim je odbio kao neosnovan zahtev predlagača za rehabilitaciju sada pokojnog Milana Nedića.



Predlagači su zahtevom tražili da se utvrdi da je general Nedić lišen slobode bez sudske ili administrativne odluke kao žrtva progona iz političkih i ideoloških razloga, kao i da je ništavo rešenje Trećeg narodnog sreskog suda za grad Beograd od 31.01.1946. godine o konfiskaciji imovine generala Milana



Nedića od dana donošenja i da su ništave sve njegove pravne posledice.



Odbijenim zahtevom traženo je i da se utvrdi da su ništave administrativne Odluke Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača F.802 bez datuma, F.802/I od 02.05.1945. godine, F.802/II od 03.08.1945. godine, F.802/III od 17.09.1945. godine, F.802/IV od 13.08.1945. godine i F.802/V od 01.12.1945. godine, Odluka Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača



br. 2407 od 5.07.1945. godine od trenutka njihovog donošenja i da su ništave sve pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a da rehabilitovano lice se smatra neosuđivanim, navidi se u saopštenju suda. 



Odbijen je i predlog predlagača za preinačenje zahteva za rehabilitaciju Nedića iz podneska od 09.07.2018. godine kojim zahtevom je traženo da sud utvrdi „da je general Milan Nedić lišen života bez sudske ili administrativne odluke kao žrtva progona iz političkih i ideoloških razloga“. 



Sud nije objavio obrazloženje ovog rešenja, uz napomenu da će odluka suda u postupku rehabilitacije Milana Nedića biti objavljena na internet stranici Višeg suda u Beogradu, kada postane konačna (pravosnažna).



Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.



Postupak za rehabilitaciju Nedića iniciran 2008. godine, ali je rasprava pred sudskim većem, kojoj prisustvuje i javnost počela u decembru 2015. godine.



Sud je tokom postupka saslušao desetak svedoka i istoričara.



U toku postupka, sud je odbio pravo jevrejskim opštinama da se umešaju u postupak i osporavaju vraćanje građanskih prava Nediću, a tu odluku je potvrdio i Apelacion sud, budući da je ovo "jednostranački postupak" koji se vodi po pravilima vanparničnog postupka i nema "druge strane".



Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju.

Milan Nedić čiju je rehabilitaciju sud danas odbio bio je jedna od najkotroverzijinih ličnosti srpske istorije, jer je njegov lik i delo delilo javnost na one koji ga smatraju za izdajnika i zločinca i one koji su ga smatrali patriotom koji se borio za interese sprskog naroda tokom nemačke okupacije.



Proces po zahtevu za njegovu rehabilitaciju pred Višim sudom u Beogradu poslednjih nekoliko godina obnovio je podele u domaćoj javnosti, a svedoci koji su saslušavani tokom sudskog postupka imali su oprečne stavove o Nedićevim delima zbog kojih je posle rata bio proglašen za narodnog neprijatelja.



Nedić je na početku Drugog svetskog rata bio postavljen za predsednika srpske “Vlade narodnog spasa”, koja je prema nekim istorijskim tumačenjima bila “marionetska vlada” nemačke okupacione vlasti čiji je zadatak bio da se lakše uguši ustanak u okupiranoj Srbiji. 



Kao premijer srpske Vlade u Drugom svetskom ratu, Nedić je smatran odgovornim za aktivosti u vezi sa holokaustom Jevreja i logorom na Banjici, kao i progonom komunista, odnosno antifašista.



Navodno je bio fasciniran nemačkim nacionalsocijalizmom i pokušao je da uredi Srbiju po ugledu na Treći rajh. 



Sa oslobođenjem Srbije povukao se sa Nemcima u Austriju, pokušavajući da organizuje otpor novoj komunističkoj Jugoslaviji. 



Posle nemačkog poraza se predao zapadnim Saveznicima, koji su ga izručili novim jugoslovenskim vlastima. 



Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica.



Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.



Međutim, tokom procesa za rehabilitaciju pred Višim sudom u Beogradu bilo je i drugačijih svedočenja o njegovim aktivnostima tokom rata. 



Istoričar Bojan Dimitrijević tokom svedočenja je tvrdio da Nedićeva vlada, kao ni sam Nedić ne mogu biti odgovorni za holokaust, jer do kraja 1943. godine nije mogao da kontroliše pripadnike svojih bezbednosnih struktura.



Dimitrijević je rekao da su 1942. godine, po naredbi nemačkog generala Majsnera Nedićevoj vladi bila oduzeta policijska ovlašćenja.



Ovaj istoričar je tvrdio da je glavna karakteristika Nedićeve vlade bila borba protiv komunizma koji je u to vreme, kako je naveo, bio smatran najvećim zlom za Srbiju. 



Prema njegovim rečima, srpske strukture vlasti u okupiranoj državi bavile su se samo evidencijom Jevreja i eventualnim skrivanjem pod srpskim imenima.



"Poslove privođenja, zatvaranja u logore i likvidacije vršili su isključivo Nemci, njihova policija i Vermaht", rekao je istoričar svedočeći u procesu rehabilitacije.



Dimitrijević je takođe rekao da smatra da Nedić nije verovao u nemačku ideologiju i nije bio germanofil.



"Ja mislim da je hteo da sačuva Srbiju i da je radio u interesu srpskog naroda", rekao je Dimitrijević sudu.



Njegov kolega, Dragan Aleksić svedočio je da nijedna odluka Milana Nedića u vezi sa koncentracionim logorom Banjica, ne nosi njegov potpis.



Kako je ovaj istoričar svedočio pred sudom, Nedić je imao saznanja šta se u tom logoru dešava, ali nije imao nikakvog uticaja na to.



Bosiljka Kujundžić, odnosno mati Jevrosima iz manastira Trojeručica, posvedočila je kako ju je Vlada Milana Nedića izbavila iz nemačkog logora Topolska šupa u Beogradu.



Ona je sudu detaljno ispričala kako su nju i njenu porodicu ustaše iz Sarajeva transportovale za Beograd vozom i predale Nemcima koji su ih zatvorili u logor.



"Milan Nedić je urgirao da se iz logora deca razmeste po kućama Beograđana", navela je mati Jevrosima.



Međutim, direktor Centra "Simon Vizental" u Izraelu Efraim Zurof nije delio njihov stav.



On je rekao da Nedićeva uloga kao premijera kvislinškog režima koji je služio interesima Trećeg Rajha dovoljan je razlog da se odbije njegova rehabilitacija.



"Neuspeh da spase Srbe i Jevreje jasan je dokaz da je, iz bilo kojih razloga, napravio stravičnu grešku prihvativši da vodi marionetsku vladu koja je izneverila građane Srbije", kaže Zurof. 



On je naveo da je tokom Nedićevog mandata ubijeno 300.000 Srba, uključujući i 80.000 u koncentracionim logorima.



Zurof je podsetio da je Nedić javno pozvao narod da ne organizuje nikakav otpor okupaciji, jer su nacisti formirali okrutnu policiju uz pretnju da će ubiti 50 Srba za svakog ranjenog Nemca i 100 Srba za svakog ubijenog nemačkog vojnika.



"Ako je Nedić imao ikakvih iluzija o svom uticaju na nemačku policiju vezanu za Srbiju i srpske Jevreje, trebalo je mnogo pre nego što je njegova kvislinška vlada rasformirana da shvati da nema nikakvu moć i da je tek marioneta u rukama nacista prepuštena u potpunosti njihovoj milosti i nemilosti", istakao je Zurof.



Sud je današnjom odlukom poklonio veru zvaničnoj istoriji, a konačnu odluku daće Apelacioni sud jer podnosioci zahteva imaju pravo da se žale na rešenje kojim je njihov zahtev za rehabilitaciju odbijen.